Отаџбина

240

ДВА ПРАВНИЧКА ПИТАЊЛ

1) Или се има узети за иолазну тачку средина законом одређене казне,па се онда према олакшавним или отежавним околностима иста спушта или повишава. 2) Или се за полазну тачку узима најмања мера казне, па се у тој мери апсорбују олакшавне околности, а казиа се повишава према отежавним околностима, а према великом броју олакшавних околности, казна се спушта испод минимума. На збору је да усвоји један или други начнн, или да изнађе и трећи какав начин за одмеравање казне. За то се ми овде и не упуштамо у оцењивање, који је начин бољи. Но свакојако осим оне опште полазне тачке, мора се одредити, колики део казне треба да скине која олакшавна околност, и са колико да се она повиси услед које отежавне околности. Ми ћемо на овом месту изнети наше гледиште. Ваља имати на уму да ни један човек не постаје злочинац за то, што он хоће то да буде, но на против, он би хтео да буде добар, али стицај разних прилика начинио га је злочинцем. Ни онај убица, који са предумишљаЈем изврши убиство, ни разбојник који пљачка и мучи људе, не налази у свом раду никакве врлине. Он зна да оно не ваља што ради, да је грешно што предузима, па ипак не може друкче, јер је у његовој природи надвладало чувство за злим. Али и у најгорих крволока по кад кад се јављају моменти кајања и тежња, да се измире са оним друштвеним редом, који су пореметили. За то ваља као најјачу олакшавну околност, узети то, што је тужени почетник у вршењу зла. Дакле добро владање треба да скида највећи део казне. Али при томе ваља разликовати ово : добро владање, као овака олакшавна околност има се узети само онда, када је кривац први пут пред судом, а тужен је само за једно дело. Тада постоји најјача претпоставка, да се тај човек не сме сматрати за рђава и да га је лако извести на правилан пут. А онде где је ко извршио пре осуде, више кажњ. дела,