Отаџбина

18*

Н 0 Р А

275

Нора. .Јесте. Гинтер Реците ми, г-ђо Хелмер, да ли се сећате •случајно смртнога му дана ? Који дан беше у месецу тада? Нора. Отац је умр'о 29. септембра. Гинтер. Сасвим тако; ја сам се известио био о томе. Па баш с тога не могу да одгонем себи (взди хартиЈу из шпага) чудан случај. Нора. Какав чудан случај ? Ја не знам. Гшгвр. — тај чудан случај, милостива г-ђо, да је ваш отац потписао облигацију три дана после своје смрти. Нора. Како? Ја не схваћам. Гинтер. Ваш отац је умр'о 29. септ. Алн погледајте амо. Ваш отац се потписао 2. октобра. Зар то није чуд■новато г-ђо Хелмер ? Нора. (^утн) Гинтер. Можете ли ми то одгоненути ? Пора (ћути непрестано) Гинтер. Упада у очи и то, што речи «2 окгобра" као и године не одају руку вашега оца но рукопис, који ми Је чини ми се познат. Но то се даје разјаснити, ваш отац је можда заборавио да назначи дан па је то уметнуо неко, пре но што се још дознало за смрт његову. Ту нема пичег неприсгојног. Нас се највише тиче потпис имена. А тај потпис да ли је гграви, г-ђо Хелмер ? Да лц је заиста ваш отац својеручно ставио овде своје име ? Пора. (По кратком ћутању забаци главу и пркосеКи.) Није, — ја сам нотписала име његово. Гинтер. Слушајте, г-ђо Хелмер — знате ли ви, да је то опасно признање ? Нора. Зашто ? Ви ћете скоро добити свој новац. Гинтер. Смем ли вас запитати затпто нисте послали облигацију вашему оцу ? Пора. Било је немогуће. Отац је лежао тешко бо-деетан. Да сам га замолила за иотпис морала бих му рећи, да је живот мога мужа у опасности. То је било немогуће.