Отаџбина

274

II О Р А

Гинтер. Обећах вам набавити ту суму. Нора. Иа ви сте је и набавили.... Гинтер. Обећах вам набавити ту суму нод неш« условима. Ви бесте тада тако узбуђени због болести вашега мужа, тако заузети да набавите путни трошак да по свој ирилици нисте ни размишљали много о тешкоћама што су с тим сиојене. С тога неће бити излишно ако вас подсетим на то. Ја сам вам дакле обећао новац а на облигацију коју сам сам саставио. Нор а. И коју сам ја потписала. Гинтер, Да. Али сам ја тада додао још неколико редака, у којима је назначено да ваш отац стоји добар за вас. Те редове требао је ваш отац и да потгшше. Нора. Требао? — Он их је и потнисао. Гинтер. Ја сам датум ш Мапсо оставио, тј. ваш отац је гребао сам да означи дан, кога је потписао тај докуменат. Оећате ли се још тога, г-ђо Хелмер? Нора. Да, ја мислим. Гинтер. И тад сам вам ја предао облигацију, да је пошаљете оцу рад потниса. Није ли тако ? Ппра. Јесте. Гинтер. Па наравно, ви сте то одмах и учинили, јер већ после пет-шест дана донесосте ми облигацију натраг са потписом вашега оца. Тада вам ја избројах новац. Нора. Тако је, али зар вам ја нисам редовно отплаћивала? Гинтер. Да, прилично. Али — да се вратимо на оно о чему смо говорили — то беше тешко доба за вас, г-ђо Хелмер ? Пора. Бо'ме тешко. Гинтер. Ваш је отац, чини ми се, био и опасно бш лестан. Нора. Био је на самрти. Гинтер. И умр'о је наскоро за тим?