Отаџбина

280

Н 0 Р А

Хелмер. По гдекоји се може опет морално дићи, ако иризна иреступ и отрии казну. Нора. Казну ? Хелмер. Ал' тим путем не удари Гинтер ; хтео је да се извуче мајсторијом, а то га је баш морално и уоропастило. Нора. Мислиш зар, да је —? Хелмер. Помисли само како такав човек, који је свестан своје кривице, мора лагати, улагивати се, претварати се и како мора да меће образину нред ближњим својим. шта више и пред женом и иред децом. Па и пред децом својом, — то је најгрозније, Нора. Нора. Зашто ? Хелмер. За то што тај димовити круг лажи наноси болест целој породици. Сваки удисај, што га деца чине, крије у себи клицу каквог зла. Пора. (Прнб.шжи му се, за њим.) Да ли си ти увереп о томе ? Хелмер. Као заступник драго дете, често сам то посматрао. Скоро сви покварени људи имали су лажљиве матере. Нора. Зашто баш — матере ? Хелмер. Најчешће долази од матере, на сваки начин и отац је крив, то зна сваки судија. Па ипак је тај Гинтер годинама тровао своју децу нретварањем и лажи: с тога га ја и називам моралном нропалицом. (Пружа јој руке.) С тога ми мора моја мала мила Нора обећати, да се неће заузимати за њ". Дај руку, но, но, шта је то? Дај ми твоју руну. Тако. Свршено је дакле. Уверавам те, да би ми било немогуће да радим заједно с њиме, у близини таких људи ја се не осећам угодно. Пора. (Тргис руку назад и стане на другу страпу крај јелке.) Ала је топло овде. А ја имам још толико посла. Хелмер. (Устапе и скупи хартије.) А и ја морам гледати да посвршујем још штогод до ручка ; на и на одело за игранку ћу номишљати. А и маленкост једну, што би се