Отаџбина

АУСТРНЈА И СРПСКО Г1ИТАЊЕ 2г<1 могла обесити о јелку у златној хартији, имам већ можда у приправности. (Стави руку н а 11 .ену главу.) Моја мала мила ТИЧИЦ-а ! (Отиде у своју собу и затвори за собом врата.) Четрнаеста појава. Нор.г. За тим Маријана. Нора. (Лагано, после почивке,) А, шта! Тако није.... То је немогуће... Маријана. (Са левнх ирата.) Деца лепо моле, да их иустим матери. Нора. Не, не ; не пуштајте их мени ! Останите код њмх, Маријана. Маријана. Добро ! (Затвори врата.) Пора. (Пребледи од ужаса.) Ја да покварим своју децу —! свој дом да разорим ? (Мала почквка. Главу дигпе гордо ср-1 То није истииа. То није, не, не, то није никако истина. Завеса пада АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ (1807-1810) (НАСТАВАК) 7. Маја 1809 извршио је Симбшен налог царев, који беше пре недељу дана добио. Он сматра за своју дулшост д;> своме Монарху искрено и отворено разложи право стање ствари у граници. Исиало му је за руком не само да утиша немире, који су још 1807 поникли у Срему, Банату и провинцијалу Славоније. него, благодарећи при|$тељским одиошајима са Карађорђем и Пашом Босан ским да осујети свако даље иодбуњивање. И ако три розервна и пет ландверских батаљона једва стизаху за посаду од гхет градова: Варадина, Осека, Брода, Градишке и Раче, опет је ои од 29,000 за оружје способних гра