Отаџбина

284

АУСТРИЈА II СРПСКО ППТАЊЕ

могла дахнути душом — баш у том тренутку нашао се врховни вођ српског устанка нобуђен, да потражи више него икада спајање (Апзсћкшз) с Аустријом. дБило би без смисла претпостављати да је овога јунака (делтаШдеп Кашреп) нагониЛа на ово само његова љубав спрам Аустрије. Карађорђе је био скроз Србин. толико исто буран и храбар, колико лукав, као и сваки прост човек (>«Га1;игтеп8сћј. Његов је циљ био : слобода Србије и његова владавина над српским народом, јер га је он ослободио. Истина аустријска политика у след својих силних обзира и затезања, није до за Србију ништа одлучно учинила, докле ју је Русија у томе нретекла, али Аустрија беше ипак први сусед, врло користан због хране и муниције, те с тога с њиме није ваљало ништа укварити. За Карађорђеве владарске планове беше у Аустрији сигурнијег наслона, јер га РусоФили у Србији не само нису могли трпети, него су се непрекидно старали да његов углед поткопају, н да његову власт окрње. «Од пораза на Нишу. овај је расцеп био постао већи, и представник Русије Родофиникин потиомагаше Карађорђеве неиријатеље. само да оснажи своју партију а да Карађорђа притисне уз дувар. Врховни вођ није веровао Русима, и ако му њихово савезништво беше добродошло у тешкој ситуацији, а међутим наслон на Аустрију изгледаше му користан за његове планове у будућности. Тако ми тумачимо садржину Карађорђевог иисма Симбшену од 16 (28) Августа 1809 ". Ево тога писма у верном преводу с Немачког 1 ). • „Премилостиви Господине ђенерале Фелдцајгмајсторе и ђенерале земаљске команде! Част ми је јавити В. Пр. да сам г. пуковника и земунског војног команданта од Перса писмено молио да са брат Милошем 2 ) овамо к мени иређе, ради једног важног разговора. Ја сам се онда с њима разговорио и објаснио им наше ондашњз околности. Сад вам укратко јављам да је госнодин генерал Родофиникин ноћас из Београда побегао и нас неверно оставио и издао, а ми не можемо себи да објаснимо узрок. Бог нека му суди. Ј ) Ми смо га у нашем члаику »Карађорђе и Аустрија« (Отаџбина ка. XV, стр. 240} само номенули, јер у Бероној кљиаи не иогоемо наћи његовог тевст!. Сада га валазимо у ц:лости као осми прилзг Д-р Кронесове кљиге (стр. 111 — 113) одакле га и иреводимо. 2 ) Урошевићем.