Отаџбина

АУСТРНЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

'283'

тренутку када се несрећа монархије довршавала на бојмшту код Ваграма. Извештај Симбшенов од12Јула1809 тадашњем шеФу дворског ратног савета, Фелдмаршалу Колореду. о овом кораку Карађорђевом доказује. да се Варадински командант сада добро чувао да Србима ишта обећа. Укор од 1808 беше га научио иамети. У осталом цео толожај Аустрије беше такав, да се ништа стварно није ни могло обећавати." Одговор Колоредов од 29. Јула из Пеште — Беч бешеу рукама непријатељевим — одобрава Симбшеново понашање према, Карађорђу. Обична је, вели му, тактика Срба да се у невољи сећају Аустрије, да јој нуде своју потчињеност (Ип1еп^егГипдвап1г&.§е', али им то никако није збиља, напротив они то увек злоупотребе, да само посеју раздор између Аустрије с једне, и Русије и Турске с друге стране. За то је Симбшен добро урадио што се није ближе упустио, док се Карађорђе не изјасни боље, и то лично. Ваља дакле чекати. Само једно нека Симбшен никада не губи из вида, а то је, да Аустрији не миже бити равнодушно да ли је Србија под Турском или иод Русијом , и да је ширење руске силе дуж аустријске границе, у сваком погледу врло штегно за интересе монархије. Нека дакле Симбшен и даље подржава своје одношаје са Србима, нека их не тражи, али нека их и не избегава, у даном случају нека тражи Формалних, писмених обвеза „како Карађорђе доцније не би могао гхорицати своје обвезе и извртати ствар на штету Аустрије )) . Истина, руска је војска ушла у Галицију, те ваља избегавати све што би могло изазивати петрбуршки кабинет, али опет не треба губити из вида државни интерес. У исти мах одговара председник дворског ратног савета и на једно питање Симбшеново од I Г> Априла !) «да се и даље пропушта за Србију брашно, со, пшеница и кукуруз, у колико то није на уштрб сонствене потребе, и у колико то државну управу не компромитује, као и у колико се на ту услугу одговара са српске стране реципроцитетом. и 16 28Августа писао је Карађорђе Симбшену једно писмо, са којим је настала нова Фаза у нреговорима српСКО -ау стри ј СКИхМ. „Баш у оно доба — вели Д-р Кронес — када су руске војске победоносно ирешле Дунаво, и укочиле сваку акцију турске војске против Србије, дакле када је Србија