Отаџбина

I

290 е и и к с нечистога у томе, што отац није остао веран њиховој нравој матери. Он је био срећан и ноносио се, што је јсдна млада девојка хтела да нође за њ. — ( ламна ватра— тако су то звали његови старн иријатељи. После године дана жена му се породи. Тата не беше више навикао на дечију дреку и хтео је да спава. Оа иренесе своју иостељу у другу собу; жена је с тога плакала. Кад је испросио, он је био тако глуп те рекао, да она врло личи на његову ирву жену. Она је за тим смела читати н њезина љубавна писма. Сад, ношто је била вигае самој себи остављена, она се сети тога. Она уврте себи у главу, да су сва миловања ирешла њој у наслеђе и да је она, управо, само заступница. То је њу дражило, те је градила све могуће будалаштине, да га лично придобије за се. То је њему било досадно. И кад је стао шј ближе поредити обе своје жене, испала су ова поређења врло неповољно по младу жену. Она ипје била тако блага као прва и сувише му је дражила живце. Уз то и чежња за децом, која су његовим другим браком била истерана из куће. Тако су дошли иусти снови, мислио је, да јр изневерио своју нокојну жену. Код куће није било срдачности. Учини му се да је глуно урадио и радо би, да се то није ни догодило. Стаде ићи у каФану. Но она се разгоропади. Рече, да ју је преварио. Да је матори лелек, али нека се узме у памет. Тако стар муж не треба да оставља младу жену саму, то би могло бити опасно! Стар ? Је ли заиста био тако стар? То је хтео да јој иокаже ! И тако су опет заједно сиавали. Али то није дуго трајало, јер јој он није хтео помагати иоћу да љуља дете; рече, да би малиша требао да има засебну собу. Тако му заиста није било код прве жене. Он са свим опаде. Два пута му се учинило да је из пепела четрнаестогодишње девојке излетео Феникс, ирво