Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

303

пам прича о вековном непријатељу нашем , дотле нам друга једпа гфиказује велику северну царевину. Овој је другој натпис „Рсип;е$1 Киагјв од А1Ггес1а Кат1)оис1-а, коју је провео Јулије Адамовић. Пишчево имс иознато је као пме најбољега писца историје руске царевипе, а хрватскп превод добар је и украгнен са много лепих с.шка и двема картама Хриатски превод може се сматратп као најнотпушЈЈи (потпупији и од самога орпгинала), јер је писац послао нреводиоцу знатан број исправака и додатака, а преводилац је, уз „библиограФСке бслешке", по којима је писац писао ову нсторију, додао још и српске и хрвагске књигс о истом предмету. Треће иреведено дело, тиче се опет спепија.гно нас Срба. То јв Касумовићев превод Старо Србијс и Македоније од Спиридона Гопчевића. И ако би се и оригиналу и преводу могле учинити по неке напомене, добро је што је ово дело преведено. Књига је богата лепим с.шкама ; које нам показују пределе , ношње и типове из Старе Србије и Маћедоипје. — Исти преводилац превео је и Гсшчевићеву брошуру Истина о Македонији. Филологија, у свом ужем значењу, иије се бог зна како обогатила у 1890. години. ПроФесор Јован Жпвановић настављао је и у прошлој години свој Бранич сраскога језика, коме се придрузкише Пера Ђорђевић у «Наставнику а (»Књижевни језик«) и Др. Тома Маретић у ( ,Колу» (»Филологичко иверје"). — У минулој години наставила се и она жестока полемика између Јована Шивановића и Љуб. Стојановића, те је услед ње поникла и књига Још једна о Живановипеву »Браничу », од Рад. Врховца. — Свакојако много је валшија расправа Др. Милана Решетара « Чакавштина' ( у Дубровпику (Цетиње 1890.), у којој доказује да су Дубровчапи увек били чисти штокавци. Ова расправа саставља у неколико целину са расправом истога писца, која је започета у првој свесци XIII. књиге Јагићева (( Архива <( иод натписом »0 чакавштини и њеној некадашњој граници.« — Да поменемо још и расправу Милојка В. Весе.шновића: Гранични дијалекат међу Србима и Бугарима, а ие смемо заборавити, да су у прошлој години штампапи у Сарајеву I :1 II, део СгатаНће ћ08аП8ко§'а јеггка • • • Ово су дарови аустријске окупације! Литерарна историја приновпла се у прошлој години завршетком Вуловићеве студије Бранко РадичевиК. У овој студији писац је као марљнва ичелица прибрао све што је могао дознати и нрикупити о Бранку Радичевићу, те је свестрано проучио и прика&ао омладинског песника. С те стране писцу нема замерке ; али је по нашем мишљењу у овој студији сама основа погрешна. Доказивати то овде, значило би промашити задатак овоме прегледу. За то остаје