Отаџбина

КН.ЦЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

305

оада нисмо знали. За то су и школе, за то ђаци и уче, да иауче више по што су старији учили и научили. Да би и читаоци нешго научили, ми ћемо им овде изнети са&о две новос-и у верном препису: «Прави свој књижевни рад отпочео је (реч је о Обрадовик; у Лигшсци 1783. издавши у две књпге Живот и иринљученија ,рмитрцја ОбрадовиКа нареченога у калуђерству Доситеа: њим истим сиисат и иадат, што је каспије иаставио иод именом Дома11а аисма 1 (стр. 67). А ми смо до сада о Доситеју из Новлковнћеве „Историје орнске књнжевности« учили , да је само једна кн.ига ,Живота и нрикљученнја« , а друга „Домаћа гшсмм! «... А.ш јест и т.|ј Новакопић чудан човек, он доцпије говорећи о „том нрвом де.ју" Доситијевом, велн : „са чега и јесу те две књиге од највеће кшшости", па смо ми мислили да су те две књиге једна „Живот н прнкључекија". а друга »Домаћа ппсма«, те хвала г. Оимићу, што Ш1М је лепо казао , да су, »те две кн.иге« „Шивот и прикљученија". По некада се човек може збунити , а г. Оимић сигурно је имао у рукама две књиге Живота и арикљученнја , јер ми осташ смртпи имамо само једну ! • • • Тгутите, иа слушајте даље: »Петар Прерадовић родио се у Грабовници 1818. а умр'о у Загребу 1872, год. 1( (стр. 130). — Ама бадава ми велимо , да је од велике неереће ово што се ми клоиимо Хрвата, а они се опет дуре на нас Србе. Ово ће нас међусобно ненознлвање довести до несреће. Ето, да Хрвати читају српске књиге, Др. Шрепел био би прочитао ову Снмићеву књигу , иа не би био учннио онако крупну погрешку у најповијем издању Прерадовићевих песами, нанисавши да је Прерадовић умр'о у Бечу! • • • Па онда овај блажени Шрепл пише, да '.у Прерадовићеве кости пренете из Беча у Загреб 1879. године!... 0, буди бог с нама , шта још људи ие ће писати у књиге! • • • Да, али за то су школе, за то су и проФесори , који држе иредаеаља из историје српске књижсвности! • • • Још бисмо вам изиели оваких поучних ствари ; али за данас је доста и ово, а другом приликом више! Опоменућемо још: ирви део Сраских књижевника од Мито Калића и Лукијана Мушицког од Платона Кулаковског у прсшоду Тзорђа С. Ђорђевића . У првој књизи понуларио су изложенп жипотописи : Јована Рајића, Дсситија Обрадовића , Герасима Зелића, Мапојла Јанковића, Филииа Бишшића , Павла Кенђелца , Лукијана Мушицког, Платона Атанацковпћа и Вука Караџића. — 0 сваком кљижевнику казато је где се родио, шта је учио, и шта је написао, какве су му заслуге, и т. д. Писац велп, да се трудио, да овом еаојом књигом «научи народ ноштовати своје заслужне л>уде», и • да у неколико подмири потребу српским випшм девојачким шкоОТАЈШША КЉ. XXVIII. СВ. 110 20