Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

307

по више, па је природно да их има и добрих и слабих; али опет анше првих но других. Говорећи о Матпци хрватској, казали смо даје она у арошлој години штамоала 1гађгапе допоге Демостенове у преводу Стјепана Оенка. Ово је већ осма књига превода грчких и римскпх класика, што их иддаје Матица и што нам сведочи, колико у Загребу гшклањају пажње старој класичној литератури. Ну да б'и проучавање ове литературе било успешније штампана је у лепом издању (са 83 сликеј Му1ћо1одЦ& Огћа Ч ВШјапа, написао Др. Ото Оемап (превод с иемачкога), а Др. Миливој Шрепел превео је и протумачио Ари1еје\и рпси Атог г Рзгсће. — Не би ли и код нас бољо било овако радпти и овим путем развијати укус за стару класичну литературу, а баталити оно узалудно писање по »Дневницима« о »Нашпм гимназијама® п пабирчити речи овога или онога проФесора о класичцој настави ? ! • ■ • Прошла година с попосом може погледатп на неколика издаља старијих наших писаца, чија су дела штампана у лепим и критичним издањима. Та су дела: Гундулћев Осман, у добром издању .Јована Бошковића ; Палмотићев РапИт1г у издању Ивана Милчетића, са белешкама о самоме делу, са студијама о талијанској драми до конца XVII. века, о Дрлми у Далмацији и у Дубровнику до Јулш> Палмотића , о животу н делима Ђона Ђорђа Палмотића и о „Павлимиру;" Његушев Горски Вијенац у издању Др. Милана Решетара и Јгађгапе Рјевте Петра Прерадовића са студијом Др. Миливоја Шрепела. — Захвалми смо свима на њпховом труду око нздавања побројаних дела ; али смо опет најзахвалнији Др. Милану Решетару за »Горски Вијенац», јер смо она прва дела већ до сада шмали у добрим издањима ; али нисмо имали „Горски Вијенац« овакав, какав нам је пружио Др. Решетар. Пред самим долом налазимо опширну студију (80 стр,'шица) о носвети „Горскога Вијенца", о његовој подели и садржини , о композицији , о главном делу и оеобама, о језик/ и метруму , а на послетку су прегледан I разна издања , тумачења, преводи и расправе. — 0 посвети „Горскога Вијенца", Др. Решетар прима са свим тврђење М. Ђ. Милићевића, да је био прво посвећен Кпезу Милошу , а о оним изостављеним стиховпма, Др. Решетар мисли, да се у њима кудно Кнез Милош; а.ш „премда је дакле владика у души својој био љут на Милоша — — — опет није му се дало да га још за живота пред пародом •рууш п куди«, с тога је и изоставио оне стихове. Важна је у општс цела Решетарова студија и то је је шна студија коју имамо о „Горскоме Вијенцу«, те Решетар право има, када вели: »Пнсало ое о животу пјесникову а само се мимогред »Горски Вијенац" оба20 *