Отаџбина

308

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

сипао похвалнијем ријечима , које^ мало доприпосе разумијевању или разјашљењу какве пјесме, с тога баш мало и заслужује да се зове расаравом о Горском Вијенцу и да се овде спомене." — После студије долази текст „Горског Вијенца" са богатим коментарима , који много помажу разумевању самога текста , а мило нам је, што је Др. Решетар у историјским белешкама прихватио резултате најновијих истраживања наших историчара. — При крају долази повећи речник, у коме се налазе све речи , којих нема у Вукову „Речнику", а и по неке из Вука које су «мање познате у приморју, гдје језично благо није тако богато као у унутрашњим крајевима.' Такве речи обележено су звездицом , а из Вукова и из академијског речника пренео је писац «дословце тумачење многијем ријечима". — Овако издање 0 Горскога Вијенца« најсрдачније пбздрасљамо, а надамо се, да ће се Др. Решетару одазвати срнски читаоци, како ба га охрабрн.ш ла и двље пружа овака дела, дојл с-ј и-албољи ■хкђас •к.њиж.евиости. — \/\.ЗА,у.ље ово одди.и^\е се и својом спољашпошћу. Лепа је Шреплова студија о Прерадовићевим песмама , а занимљива су и писма цесникова, која су уткана у студију. У овом најновијем издању. имају и неколике до сада нештампане песме, али наше је мишљење , да је погрешно штампати »Изабрапе пјееме, 3 када је много боље штампати цела дела. Од других оваких дела забележићемо : трећу свеску Целолупних дела Светозара МарковиКа, и дела рано преминулих даровитих хрватских писаца, којимасу натписи : Зађгапе рјезте Рикарда Јоргованића ; Задгат зргзг Младена пл. Туцића и ОЛађгапе сгПсе х рНроЂ^евИ Николе Тординца. Од старијих наших писаца, чија су дела са свим ретка, штачг пала је у прошлој години највише књижара браће Јовановића у Панчеву у својој „Народној библиотеци". Истина та су дела штампана без икакве критике , али се с њима можемо добро послужити, те овој књижари у опшге припада захвалносг , што нам је пружила неколика врло ретка издања. Али која корист, када је одзив читалачке публика био такав , да је књижара морала обусташггн даље штампање те библиотеке , која је излазила пуних једанаест година ! • • • Заиста грехота, што изгубисмо »Народну библиотеку." А наша журналистика ? — Политичка изгледа да цвета у иајбољем јеку, дај буди код нас у Србији, судећи по великом броју политичких листова. Њих има обилато, а да ли имају обидато преплатника, то знају они сами. Мена у журналистици било јз ваздан. Листови и листићи у Београду и у унутрашњости Орбије појављивали су се и гинули боз икаква реда , а било их је , хвала