Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

309

мшостивоме Богу и нашем политичком укусу , врло обнлато! Ван граница Србије , српска и хрватска журналистика миого се б )ље кристализовала. Замерати што год нашим политичким листовима, ке ћемо, јер је то врло тугаљива ствар, само ћемо им препоручпти, да мало више пажње поклашају књижевности. Колико и колнко де.ш код нас изађе , а политички листооп о њима никада ни речи не ироговоре, а они би могли много користити књижевности. Књижевна и научна журпалистика и у прошпој години кубурп,1а је као обично. Њој се врло слабо одзива публика. Овај немзр публике по њу је убитачан , јер ие само да се не може развијатн, него борећи се за свој опстанак, нема више пута нн право избора, када сарадници раде бесплатно Ипак, и поред тако слабог одзива, књижевни наши листови трудили су се, да својом садржиком одговоре своме задатку. »Отаџбпна к , „Јавор", «У1епас к , »Босанска вила (< и „Нова зета" донели су у минулој години , мање вчше, лепих одабраних прилога. У ирошлој години престало је излазити „Коло", а покренути су Еаставник, лист професорског удружења и Сриски технички жт, орган удружења српских инжењера. — Оба ова листа врло су марљиво уређпвана, сваки у својој струци. — У прошлој години штамнана је и друга књига Геолошких Анала балканског иолуострова, који излазе под уредништвом Јована Жујовића , и у којима има богате научне грађе за познавање наше отаџбине. Напоменом, ла је у прошлој годиии штампано јога много срнских н хрватских књига и брошура, да не речемо од дневне, већ врло прелазне вредности, завршили смо и овај наш преглед. У њему смо изложили све важније што је штампано у минулој годипи код Орба и Хрвата. И ако је овај преглед доста бледа слика правога стања чпт;>лац ће ипак моћи сам створити суд : о књижевном напротку у 1890. години Ј . А.ш, ако 1890. година и нпје пружила српској и хрватској ки.ижевности никакво велико и мопумептално дело , она је знала да ндм пзмами мпогу и многу сузу за врсним синовима нашег двоимоног пароДа. Њопа је грозна коса немилостпво косила српске и хрватске књпжевнике. — Уграбила нам је Фрању пл. Жигровића 1 Први део овог прегдеда изазвао је врло страшну буру. Нападнут саи <шо са миого и мпого страна, а главна је замерка бала: да сам само гомрио, а ничим своје речи доказао. Овакав прекор примам, а што то нисам упи!чџ. једини је узроа краткоћа времена, с тога и молим читаоце да први део овога прегледа сматрају као постављене теме , које ћу оОрадити у засебном ч.шку. »Наша најповија лепа књижевност.« Овај чланак имаће три дела : I. Пеема, II. Приповетка, III. Драма.