Отаџбина

310

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

(12. јануара); Ђуру Галца (21. Фебруара) ; Јована Димитријевића (4. марта) ; Миту Ракића (5. марта); Драгутина Феркића (16. марта) ; Владимира Красића (21. марта) ; Давида Поповића (24. марта),. Стевана Владислава Каћанског (4. маја) ; Огњеслава Утјешеновнћа (27 маја) ; Новака Радоњића (29. маја) ; Ивана Мажуранића (2?. јула) ; Јосипа Мишкатовића (20. септомбра) и Др. Лазу К. Лазаревића (29. децембра). И за много веће народс оваки би губитци били врло осетни, а занас?! . . . Ах, лака им црна земљч, а свегао. спомен међу нама!

За туђ рачун приповетка Светозара. Љ. ГавриловиИа (прештампано из „Слободе"). Ниш, штампарија Ж. Радовановнћа, 1890 Мала 8°, страна 142. Повез мек. (Странс су тако испретуране , да 17. до 32. долази иза 33. до 48.) Цена 1 динар. Ова подугачка приповетка почиње сензационим причањем о мучком убиству једног путника . трговца. Тај криминални догађај десио се у Кривељу, селу у црноречком округу, пред што ће бити прпсаједињен Србпји (1830. год.). А на то се надовезује причање о романтичним догађајима сина убијенога трговца, па се па поелетку прича, како јс прошао главни кривац тога злочина, а ко се корнстио новцем, којега је ради и извршено то мучко убиство. У тој, тако развученој, приповеци истицао је г. писац на многим месјфма, а често на дугачко и на широко разлагао своју мудрост, паучекзст н начитаност : без потребе и природне везе са догађајима п личностима, о којима прича. Тако се ова сензациона, криминално-романтична приповетка прометала на многим местима у излагањо философских , педогошких и социјалннх мис.ш , које је г. писац. ио овој прилици , напабирчио пз разннх списа и местимице проткао својпм субјективним мислима. А да би збрка била јогпте већа, у све то уплетена је и национално-политачна борба , која се тидала округа доцније Србији присаједињених. Већ по том, што је г. писац на ову, као што ћемо одмах вндети, тако ординарну, кримииално-романгичну, подлогу натрпао све, што је знао и имао у души својој — јасно је : да је ова нриповетка дилетантски посао. А колико у свем том има ваљане приповетке, и не само какав је г. Гавриловић ириповедач, судећи по овој приповеци, него и шта се од њега може очекпвати као од књшкевника у опште — сада ћемо видети.