Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

311

У кривељску механу дође да преноћи путник, трговац. Сутра зором крене се на пут даље. За сироводнике дао му је механџија свога сина , Јанка Боћеша , и побратима синова , Петра Трујића [обојица »влашке народности»| : „јер пут од Кривеља до Жагубице, [;ршан и непроходан — — — био је увек песигуран од арамија и лопова 1 и никад и норед свега усиљавања власти , ни онда па пи иада после читавИх четрдесет-педесет година , није се могла осигурати нрометна веза овим несигурпим друмом. . . ." (стр. 19.). Али еро јада ! И сами спроводници били су »арамије" и окорели зликовци, који су и пре тога ночинилн неколика крвна дела, те јоште, кмд је дошао тај трговац у механу , при скидању бисага , Јанко ооети , да »оне беху преко мере тешке" и да је у њима »чнсто сребро". То је било доста овом несрећнику , да се у његовој памети зачне црна мисао, да убије тога трговца. И доиста то изврши сутра дан заједно са својим побратимом, при спроводу: »у думачи — испод »Крета.«« Али не би суђено , да се повцем, којега ради н убпше тог јадног трговца , користе ови гадни злочинци; јер су су ноћу, око Вожића 1 , закопали у Јанкову дворишту 2 тај новац, а то опазио Јанков механ. слуга, „луцкасти" Видоје Мијуца, и казавши своме, исто тако „луцкастом", брату Драгоју, дигне се с њим ноћу, те заједно ископају и однесу тај новац. За тим Драгоја нестаде тако, да »у селу нико живи не знаде, гди је кад је и куда је шмурнуо» (стр. 28.). А кад за тако изненадни одлазак Драгојев дозпаде и Видоје : »Није могао те вечери дуго заспати , мислећи једнако на брата; долажаше (!) му на ум свакојаке ружне мисли, што му је брата тако непадио нестало , јср да ништа добро иије што га тако нестаде, морао је мис.шти и по томе , шго се Драгоје иије хтео чак ни њему, његовом рођеном једином <1рагу јавити \ За то је посигурно закључио , да или му је брата ко год убио , илп су 1а у планини зверови растргли. Веше готов да брата оплаче« (стр. 28 — 29.) 5 . А из даљег причања види се : да је Драгоје прешао прско 1 У свима паводима из ове кљиге задржавамо иитерпунвдију, каква је У »ој. 2 Зпачајио је, да тек оида закопавају тпј новац! Питање је: где им је био до тога времепа, јер оу оног трговца убиди б. септембра, и за што су одавде узели и овде закопали ? 3 Да су га тамо законади јасно се види из нричања на стр. 26. Од куд после, на стр. 33. — 34. да изађе да су га закопала у потоку» Стубоцу" мше Кривељ'), исиод једпе лнпе пе пуних четири стотине корака, од друма и ћунрије, преко иотока«®? 4 Сое што је словима истакнуто ја истичем. 5 Из овог се цитата у једно види и колико је г. лисц водио рачупа о природиости, кад је толико сентимепталности придао карактеру »лудкастога.« Видој«, грубога механџискога слуге, Влаха из онога краја и у оно време.