Отаџбина

КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

313

Милош Војнонић мудровао и истакао се у устаику , који ће бити одмах за тим повод , да кнез Милош присаједини Србији источне округс. Ненаду пак одредио је г. пизац улогу механџијскога момка баш код очиног убилца , Јанка , а доцније, пошто су ти крајсви ирисаједињени Орбији, улогу надзорника над имањем Милоша Војновића. А ево од куда и како се нађе млади Ненад у том положају. Као што се одмах у почетку прнповетке могло видети , како !;е лроћи онај трговац 1 , исто тако олако и брзо син убијеиога трговца, Ненад, наилази н.ч убилца очиног, и добија великога приј;:теља у Милошу Војновићу. Ненад је јединац у оца. Нема матере. Отац му је живео у крају, који је јоште био под Турцима, па је њега склонио у ослобођену Србију код једног учитеља. После узалудног чекања да му се отац врати с пута, он, по савету свога учитеља, пође да тражи оца. И гле чуда ! Куда ће и камо ће уморан од дугог пешачења, иадан, а без пребијене паре , доћи да потражи комад хлеба ? К;и;уд и ни камо, него баш у кривељску механу — у крвннка свога оца. У њега се погоди, да служи као механски момак. Олужио га је верно. И Јанко, коме нико није могао угодити ; који је свакога нападао и злостављао , ношто је зазирао од Ненада, и као да га је поштовао. А то с тога , што га је Нснад поражавао својом кар нгерногићу, и нарочито сличношћу с оцем. 3ч то ће Ненад тако овладати Јашсом, да ће се једном истаћи , да одбрани јадну , лспу Калину од удараца њепога суровога оца. А оно мало знања (читаљз, писање и нешто рачунања), што је добио од својега учитеља, некадашњега манастирскога слуге, радо је прсдавао и својој штићеницч, Калини. И то би све тако ишло , а зна се од прилике на чем би се свршило , да Непад једном случајно не ослушну " 2 , шта је једне 1 Чисто нам је вриво, што и оп није предвидео то, него је запао међу разбојпике са толиким трдним новцем (бисаге су биле пуне све самих талира орлаша), па им се још предао, да га они прате, као да је и сам ишао на то да џ убију. 2 Значајн! је, да јунади у овој приповеци имају добре ушп, и некако елучај н о чгују баш оно , што ће доциије јако утицати на ток догађаја, о мјима се ирича. Тако, оне кобне ноћи, кад је овај трговац дошао у Кривељску механу, Јанко је при скидању бисага с коња : »и поред оноликог ветра*, новеровао својим. ушима — »чуо — и звецкање новаца*. стр. 20. А Видоје је случајно невиђен опазио, как > његов газда и Петар Трујић, нешто затриавају КЈЖШ1М«, а да је то »чешто® новац, и он једознао што је чуо, ма да је морао бити у ириличној даљипи од њих, ииаче би га оиазили: »кадје нешто звецвуло о мотику*. стр. 27.