Отаџбина

24*

АУСТРИЈЛ. И СРПСКО ИИТАЊЕ

371

време потрудите се свима силама, да сазнате ирава расположења српскога вођа, и да Нам сваки шегов компромис према Нама службеним путем иошљете, јер ће то <)ити корисно за ближе познавање Фактичног стања ствари и за ширење Нашег утицаја у српским нословима. О даљем току овога посла слаћете од времена на време незадржане извештаје". Чекајући тако дуго на овај царев одговор, Симбшен ее међу тим трудио да одржи међу Србима добра расположења заАустрију, омаловажавајући Наполеонове успехе, !тредстављајући, да је Француска прва тражила мир, када је видела колика је још отпорна снага и ратоборност царскога двора. Али када је мир углављен, и онако штетан за Аустрију, и кад је овакво решење царево стигло, Србима беше јасно, да Аустрија за сада не може ништа друго за њих учинити, осем да покуша, код Порте „дипломатску акцију" у њихову корист. Варадински командант није жалио труда да изврши цареву заповест. Њему пође за руком да му Срби издаду све аустријске војне бегунце, а поред тога је оштро мотрио на оне агитације међ угарским Србима, које су иочеле још 1808, и којима беше мета стварањв новв великосриске државе. Симбшен је сматрао не само као своју задаћу, него и као питање часги да један пут деФинитивно углави одношај између Аустрије и Србије, «да један пут одвали тај камен низ брдо", и с тога се одлучи на лични споразум са Карађорђем и српским сенатом. Он се састао с њима 28. децембра 1809. Резултат тога састанка био је следећи докуменат од 17 (29) децембра, који смо ми у изводу саопштили по Беру,') а који овде износимо у целости : 2 ) (( Ваша Екселенција, премилостиви господине ! Јуче смо имали високу част да се из разговора са В. Е. и из ') Карађорђе и Аустрија (,Отаџбина«, књ. XV., стр. 247.) 2 ) Дванаести прилог д-р Кронесове књиг р , стр. 110.