Отаџбина

237

ЛУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

показаних писама. ноново уверимо о урођеној благосги и очинској највишој милости Његовог цар. и краљев. Величанства. «Ми хитамо да овим најсвечаније изјавимо , да је наша л^убав и оданост према пресветлом аустријском царском двору, која је само привремено, услед непријатних околности, помућена и угрожена, била увек непоколеб.љива и да ће таква увек остати , јер ми смо увек желели, па и данас желимо, да нашу срећу и благостање нађемо, као и други народи. под благотворним скиптром Аустрије, јер смо уверени, да би се и ми, који смо тако, многа очинска доброчинства уживалн, обрадовали нравди. Али ако би околности и политички одношаји били са свнм противни овој нашој жељи. ми ћемо се до бољих и подеснијих времрна задовољити и тиме, да отоманској порти данак нлаћамо. «И ако смо ми уверени о правдољубљу и благовољењу турске владе према подчињеним јој народима, опет има пунован<них доказа, да у турским државама има много изгредника (Ехсес1еп1;еп) , који су према самој влади ненослушни, који самовољно граде многе неправде другима, као што је очевидно да су такви насилници изазвали наш општи устанак, јер ми нисмо имали против нашег законитога цара никакву злу намеру. «3а љубав, дакле, наше сигурности и трајнога мира, нашли смо се побуђени да у синовљем поверењу најиокорније замолимо Његово цар. и краљ. Величанство за његову највишу милост, да посредује и да се заузме за нас код отоманске Порт^ , за које имамо милост 1 ) приложити ирема пашем споразуму следеће тачке : 1. Да Њ. ц. Величанство цар буде наш заштигник (8с1шШ1егг). Ј ) То место у иелачком преводу овога мсма гласи овако: «ги даеЈсћет Еп(1е пасћа^ећепЈе Рипк1е ипзегет §ерДо§епеп 1Те1)еге1пкоттеи детааа 1>еЈ1си5е1геп сНе Опас1е ћаћеп (81с). в