Отаџбина

АУСТРИЈА И СРПСКО ГШТАЊЕ

373

2. Општа амнестија за све што се за време целога рата догодило. 3. Да иостанемо контрибуенти, односно васали, отоманске Порте, тако, да нисмо обвезани ни на какву другу службу, него само да нлаћамо уговорени данак у готову. 4. Да се граница Између нас и Турака одреди нланинама и рекама, да се призна и утврди као наше оно, што ми данашњег дана нашом војском држимо, дакле да траница буде од Саве дуж Дрине до слива њеног са Лимом, од Лима на Шарган и Јавор, па онда дуж Голије на реку Студеницу, одатле до Копаоника, тако, да Ко■паоник и Самоков нама остану, одатле на рзку Топлицу п дуж ове реке, преко Бугар-Мораве право на извор Топонице па на велики Тимок и најзад дуж Тимока до .Дунава. 5. Да иреко ове овде обележене границе не смеју ни Срби ни Турци прелазити, осим по трговачкоме послу. 6. Да у Београду увек седи један ц. кр. конзул, и да тај дође пре будућег конгреса. 7. Свака важна ствар која би дошла од светле владе народу, има се поднети Њег. ц. кр. Величанству преко нарочитог нашег изасланика. С тога 8. Да буде један представник народа у Бечу, преко кога ће се писма слати и који ће примати одговоре и одлуке (КеаокгИопеп). 9. Да оно. пгго у опште будемо имали плаћати нашем цару, иде истим нутем, те да се преко ц. кр. посланика исплаћује Порти. У осталом. 10. Да сваки правоверни Хришћанин, који се овде затече, може и даље овде остати, да се не мора враћати онамо, одакле је дошао. 11. Да се Турци, који су у нашем ропству, иусте у замену за наше људе. „Односно овог преговарања о миру и његовог утврђења. молимо најпокорније, да Њ. ц. кр. Величанство одреди једно место у својим државама,, где ће се тај кон-