Отаџбина

374

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

грес држати и где ће се све закључити. За овај конгрес желели би да иа њему буде, осем наших и турских повереника, и ио који изасланик других потентата. Али да би се до утврђења мира, могло са сигурношћу на њему радити, молимо најпокорније да закључите нримирје између нас и високе Порте, које да се не може ни прекинути ни продужити без претходног знања Њ. ц. кр. Величанства, јер је на обе стране с огорчењем доста крви проливено. <( Ово је, најмилостивији госнодине, наше истинито и тврдо уверење искрено изложено. које ми полажемо пред иоге В. Екс., о чијем смо се илеменитом срцу и велнкодушАости уверили, и при том пајпокорније молимо да ову ствар целога народа, коју сге имали милост на се узети Њ. ц. кр. Величанству представите, да је својом најбољом снагом потпомогнете и да нам што скорије радосно решење измолите. „Препоручујући се даљој милости, част нам је остати у потнуном високопоштовању и оданости Вашега Превасходства, премилостиви господине, најпокорније слуге 1 У Београду 17. (29.) децембра 1809. (М. II.) Кара-Ђорђија Петровић с. р. врховни вођ српски (М. II.) Правитељствујући савет срп. народа Пре него што је ова важна изјава из Београда, потписана од Карађорђа и Сената, ирошла кроз руке Симбшенове. и пре него што је послата у Беч, цар је, услед Метерниховог реФерата, од 23. децембра 1809, написао 30. децембра 1809. Симбшену, као допуну своје наредбе од-18. октобра, ово писмо, 1 ) које се на путу укрстило са депешом Симбшеновом од 4-ог јануара 1810., којом је он сировео београдске ((Пунктације", и које је гласило: ') XIII прилог д-р Кромесове књие, етр. 118.