Отаџбина

АУСТРПЈА И СРПСКО Г1ИТАЉЕ

375

<( Моје је мишљење да, пре свега, не треба оставити ништа иеиокушано, само да се дође до искреног измирења између Порте и Србије, под условима, који би Србе осигурали' од сваког насиља. Мој интернунције у Царпграду добио је прецизна упутства, која се за сада морају држати у тајности, да се не би пре времена направила узбуна. Резултат ће се у своје време саопштити српским старешинама. Међу тим ви треба да се старате, да их ириправите на мисао и могућност измирења, алн пажљиво, не помињући ни најмање шта се у Цариграду покушава, и да, у разговору с њима , од прилике сазнате њихове услове и жеље, које су за Србе најважније, и које би доцније послужиле као основа за иреговоре. < ( При томе ће бити врло корисно и много ће олакшати цео посао, ако будете у стању, преко вештих емисара, задобити утицаја на трговачки сталеж и доње слојеве народа, који највише жуде за миром, ге да их увериге о Мо!ле благовољењу и о Мојој жељи. да што скорије видим у Србији повраћен мир и поредак, а у потврду тога, Ја сам готов, на изричну жељу српских старешина, скоро иослати им у Београд свог агента или консула. коме ће се они- моћи обраћати да Ми доставе жеље народне, и коме ће главна задаћа бити да народу иомогне п саветом и дегом, да један пут, носле толиких невоља. дође до мира, који Србима толико треба. „Разуме се ио себи, да о овоме шиљању агента треба превходно известити Ђорђа Петровића и да поверење Срба треба задобијати љубазним понашањем и поглавито пропуштањем хране (оних артикала, без којих се може бити у земљи). „Према руском агенту РодоФиникину, као и према Француским ОФицирима, који би се бавили у Београду, понашајте се пријатељски, али иазите на једног и на друге, и што год сазнате о њиховом раду, о осталим догађајима и о важним променама у јавном расположењу. јављаћете ми одмах и .