Отаџбина

376

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАН.Е

Кад је изјава српског савета и Карађорђева стигла у Беч, иа кад упоредише њене услове са ионудом портином, која је у исто време стигла, показала се немогућност да се то двоје сложи. Јер Порта пристајаше само да даде Србима амнестију и да омзрнутога (( Гушанца Алију одазове", даље да наплаћивање данка не врше турски Финансијски чиновници, већ београдски паша, најзад да се не наплаћена пореза опрости. Па и за то је Порта тражила да се Карађорђе и остале старешине уклоне. а она ће им осигурати безбрижан живот, давајући им издржање. Као главни услов за измирење захтеваше Порта да се искључи сваки страни протекторат, свака страна мешавина и «да се Србн за свагда одреку и саме помисли на своју независност". Порта дакле беше са ским на гледишту владара према побуњеним поданицима. Метерних је истина иредлагао да се Порти разложи како она својим захтевом да се народне старешине уклоне, чини да свако измирење постане немогућно, да би требало да се Султан задовољи с оним што је главно. са илаћањем данка, а да Србима остави уређење унутрашњпх одношаја. Карађорђеву готовост на примирије могла би Порта употребити да завади Србе и Русе. С друге стране ваљало би Карађорђу објаснити да задржавање сената и искључивање свију турских чиновника чини свако игширење немогућним. У осталом требало би код Порте порадити да изда најширу амнестију, да иристанена полагање данка у Београду. и да сама уклони остале своје чиновнике из Србије. Али цар. у чијим очима Срби још ненрестано беху «бунтовници противу законите владе» није хтео да чује за те Метернихове предлоге. па нареди да се у упуствпма Симбшену не обећа ни словца више, него што има у изјави Портиној. «Ова јалова политика — вели д-р Кронес — која је хтела да са целим светом буде у пријатељству, да буде неутрална, али је опет била тако пуна прохтева колико