Отаџбина

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

377

н уздржљивости и половних мера, та политика оснивала се истина на конзерватизму и правдољубљу царевом. на цојамном страховању од нових заплета и опасности, и одговарала је смањеној снази државе и плашљивости крунпних саветника —- али она није могла учинити добар утисак на Србе, јер их је једном руком себи привлачила а другом одбијала. Појамно је да је таква политика морала онет навести воду на воденицу Русије". «Нећемо се ирема томе зачудити тпто изгледа да Оимбшен као војник није умео да игра ту дипломатску игру како су му упуства свирала, што је покушавао да „предвари" намере кабинетске политике". Нова, 1810 година, донесе Србима нове свађе ираздор. Карађорђево старешинство доби све више непријатеља, о.шгарлија војвода (с1ег Оо8ро(1агеп) подиже се противу врх. вођа, а његово намигивање с Аустријом ражљути Русофиле, који се знагно беху умножили. Олуја се најпре диже противу његових љубимаца Младена и Милоја, тако, да их је морао напустити. Јаков Ненадовић (( вођ опозиције" стаде на чело „совјета" и поче по њему да „чисти", И тако Руси задобијаху све више терена. Каменски, нови командант руске војске, која 1810 настави рат с Турском, издаде проглас Србима, у коме их зове једнокрвном и једноверном браћом и савезницима. и у коме се мудро помиње и Карађорђе с поштовањем. Карађорђе оста на врху. Њега самог нису смели још да дирају. Задовољише се за сада горњим успехом и победом симпатија за Русију. Врховни вођ беше се отарасио Младена и Милоја. Овога последњег и онако није могао да гледа од пораза аа Нишу. У -Туну 1809 беше се чуло да ће га погубити. Доцније изгледа да су се бар споља у неколико измирили, али Милоје није више веровао Карађорђу, и кад је опет све на њ гракнуло — он пребеже у Фебруару 1810 на аустријско земљиште.