Отаџбина

378

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАН.К

28 Фебр. јавља пуковник Перс из Земуна, да је срнскп војвода Милоје Петровић прешао на ову страну и да ;је изјавио жељу да постане аустрнјски поданик. Ово бвгство беше у очима Карађорђевим издајство српства; Мило^е сада беше за њ војнички бегунац, дезертер. Позивајући се на уговор са Симбшеном по коме је Карађорђе хватао и аустријским властима предавао њихове војничке бегунце и зликовце') тражпо је сада од њих, да му издаду Мплоја, и ове га одиста, чим је издржао контумац, затворише (рапорт Псрсов од 2. Марта). Али одмах за тим (7 Марта 1810) јавља земунска команда да ухапшени Милоје Петровић жели да саопшти важне тајне Његовом Величанству самом или командујућем ђенералу. Милоје је у след тога 13 Марта 1810 спроведен под стражом у Варадин. ту је саслушаваи п суочен са својим негдашњим друговима са којима је хајдуковао и пљачкао') иа је онда предат српској влади (13-ог Априла). Наредба бечког дворског ратног савета да Милоја, ако није већ издат, пошл>у у Темишвар. а Карађорђу да се одговори кдилаторно", експедована је из Беча 11 Априла, и стигла је доцкан. Карађорђе је погубио Милоја 15-ог Анрила у Шапцу. Осем ове услуге коју је Симбшен учинио Карађорђу издавањем Милоја, понудио му је преко његовог секретара и рођака Јанићија Димитријевића. , свој савет и своје даље добре услуге за преговоре с Бечом. ') Ево списва оних лица која је Карађорђе 6. дец. 1809. издао ; Кузлав Угодић из Фелдвара, Адам Марковић из Јелачићевог пеш. пука. 11анта Паиг:лић, Јаков Тодоровић, Сава Ковић, Јован Петровић из варадинског вука. ,1ован Митровић аИаз Никодић, Недељко Јоваповић, земупци ; Макси.м Миловановић из банатског грапич. пука. 30-ог децембра предале су сриске власти у земунски контумац ове бе.гунце из варадинског граничарског пука: Јована Малетића из Купинова, Још.В ! Шгетића из Огара, Јакова Добриловића из Перва, Тодора Петровића из Огара, Андрију Сеинчевића из Кленка, Радивоја Клаића из Кденка. 2 ) Ти његови еаучеспици исказали су на суду да је Милојз Петровић од заједничке нљачке однео себи 106.000 Форината. (Ранорт Симбшенов од 2, авг. 1810. аудитору Пилграму при анелацији. Последњи нрилог д-р Кронесше књиге, стр. 134).