Отаџбина

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЉЕ

379

На то одговара Карађорђе овим писмом од 4116 Марта 1810.') «Писмо В. Пр. у коме ми по други пут обећавате да пете ми издати овдашњег великог зликовца (НаирћшввеШМег) Милоја Петровића примио сам, као и усмену поруку. коју Ми је мој сскретар Јанићије Димитријевић по Вашој заповести опширно објаснио. Ја најтоплије благодарим В. Пр. и ево поступам по Вашем савету. Та шаљем мога верног Ивана Савића Југовића, секретара у Народном Совјету, као депутирца са пуномоћством и једним нисмом оданости (ОеуоИопвгиесћгШЈ за Њ. ц. кр. Ве.мчанство. Ја остајем чврсто на ономе што сам се заверио (де1оћ1;) В. Пр-у, и молим да и Ви, по вашем обећању, пошљете с Југовићем г. мајора, Вашега сина, у Беч, да нашег реченог изасланика најснажније препоручи код Н). ц. кр. Величансгва, како би се ствар што брже и боље срвишла. „Пролеће је већ ту, и да Бог сачува шта се још може догодити. Сва наша срећа зависи од Њ. ц. кр. Величанства; заузмите се В. Ир. код Њ. ц. кр. Величанства и будите уверени да ће вас сваки Србин са захвалним срцем помињати као свога највећег добротвора. Остајем са високим поштовањем и оданошћу. Београд 4 16 Марта 1810. Б. ПР-Л ИАПОКОРНИЈИ СЛУГА К. Ђ. Петровић врховпи вођ срнскога парода Дакле мисао о чесгитци Карађорђевој цару због удаје његове кћери за Наиолеона, потекла је од Симбшена. Писмо у коме је та честитка, донели смо у верном преводу у своје време. 2 ) Пре него што је ово српско посланство стигло у Беч, отпустио је кнез Ђорђе Метерних, у именарево, један ') XIV прилог д-р Кропесове књиге, стр. 119. *) В. наш члапак »Карађорђв и Аусгрија* (Огаџбипа, XV, схр. 245).