Отаџбина

I

АУСТРИЈА И СРПСКО 11ИТАЊЕ

381

старијим сином отпутао у Беч. где су толике недеље морали чекати на решење. 0 овој ствари има у Симбшеновој апологији овакав коментар : Још у почетку Марта 1810 јавио је Карађорђе иоверљиво Симбшену, да је од својих једноверних повереника у Вечу сазнао, како су цару донели лажна и измишљена извешћа, да је статски саветник Родофиникип са руском војском дошао у Србију да заузме <^ву краљевину (ига уоп сНевет Кош§;ге1сће ВезИг т пећтет), како је цар у след тога одлучио да треба српски народ његовој судбини оставити, да се одрече сваког аустриског посредовања код Порте, и да Србе за преговоре о миру упути на Гушанац-Алију (Ошсћапку НаШ-Ада) и Реџеп-агу. Услед ових гласова из Беча , српска влада иослала је овима своје изасланике да покушају израдити примирије за време док не стигне царски одговор о иосредовању. Гушанац-Алија бацио је изасланике српске владе у апс, као „бунтовнике", а Реџеп-ага их је пустио да пред градом чекају, па им је онда поручио : «да он са српским домузима, који су се лизали са руским домузима, нема иишта да иреговара". Према томе Карађорђе пита Фелдцајгмајстора за савет шта да се ради, те да се задобије дарева заштита, нарочито сада, када се удајом ерцхерцегиње Марије Лујизе за Наполеона склоиило пријатељетво и савез, од кога зависи мир европских држава ? На ова новерљива нитања, Симбшен је одговорио, да ће за сада најбоље бити причекати решење на његов акт од 4. јануара 1810., јер како је време још врло хладно, тешко да ће Турци ишта предузети против Србије. Извештај Карађорђевих повереника у Бечу, изгледа Симбшену врло невероватан. Међу тим, могућно је, да утицај Русије и сумњиво држање Србнје , која само у невољи тражи аустријску помоћ , а непрестано сања о својој самосталности, учине. да Аустрија одбије своје посредовање .