Отаџбина

382

АУСТРИЈА. И СРПСКО ИИТАЊЕ

Срби, застрашеии новим оружањем портиним и тако дугим изостанком решења из~ Беча, послаше секретара Стевана Јефтића и члана совјета Јанићија ДимитријевиНл са једном депутацијом у Варадин да закључе каиитуфцију Београда , па да после тај уговор поднесу совјету, Симбшен им изјави да ће одмах изјавити бечком двору њихову понуду, да Београд предаду цару, али се морају заверити !де1оћеп) на безусловно потчињавање под скинтар Аустрије, и своју поданичку заклетву |Нотод1а1игкипсЈеј преко нарочитог посланства цару послати. Али да се не би сам двор компромитовао, Симб&хен е издао «Канцелару Народног Совјета" Савићу-Југовићу пасош, као да је некакав трговац, а дао му је за пратиоца свога сина, мајора Симбшена. Што се тиче варадинског уговорп то је одиста дошло до састављања и потписа (( хомогијалне исправе" и на изричну же.љу српског народног совјета, Симбшен је у присуству митрополита Стратимировића Кулпинског, свог адлатуса ђенерала Фелдмаршаллајтнанта барона Финке, и јземунског команданта Перса, а у Карловцима, у очи поласка Југовићевог са мајором Симбшеном у Беч, изјавио, обећао и заверио се (паћт шсћк Апз1;апс1 ги §-е1оћеп1 српским главарима, да ће од тренутка, када цар прими хомогијалну исправу, а сходно царским намерама, Србе у свему помагати, као што је то изрично речено у уговореним тачкама за канитулацију Београда, које су потписали обострани пуномоћници (с аустријске стране пуковник Перс и сенатор Станисавлзевић). • Симбшен је навалице за ову ногодбу изабрао не Варадин, већ Карловце, и осем поменутих лица није никога другог пустио да сазна о чему се ради. Он се надао да ће на тај начин боље тајну очувати. У тој га је нади утврдио глас који се ночео проносити, да су Срби послали у Беч да моле да им се Симбшен да за врховног вођа. Овај „лажан глас" само га је утврђивао у вери да су Фактички учесници преговора умели да ћуте. Савић-