Отаџбина

ЛУСТРИЈА II СРПСЖО ПИТАЊЕ

383

Југовић и Симбшенов син имали су да у Бечу опширно оЦасне ситуацију. и они однутоваше нре него што је шк-мо кнеза Метерниха од 21 Марта 1810 стигло у Варадин, У кратко после одласка оне двојице, при крају Марта 1810 посла Карађорђе свога повереника Стевана Јевтића у Варадин да јави, да су Турци и босанске Османлије прешли Дрину, да су почели непријатељства спаливши неКОЛ11КО села, и да је врховни вођ одјурио на Дрину да снречи продирање непријатеља. Старци, жене и деца понаљених села, склонили су се у Мачву и око Шапца; за ове невољнике моли Карађорђе , да се с аустријске стране допусги довоз хране , а трговци нека се обрате српском заиоведнику у Шапцу. Ово је цар одобрио и пздао Јготребне налоге варадинском команданту. Савић-Јј/гоеи& и мајор Симбшен ироведоше седам нодеља у Бечу без икаквог усиеха. Прави министар снољ11их послова гроф Метерних беше отишао у Париз да пскуша шта свесилни Наполеон мисли с Аустријом; његов престарели отац, који никад није ни био велика иамет, кнез Метерних отправл>ао је нослове мннистарства са државним саветником Худелистом Јевтић је добио, још док се бавио код Симбшена, по једноме Србину новосађанину, којисевратио из Беча, поруку Савићеву, да је овај иосле иет дана путовања стигао у Беч, да га је мајор СимбШен одвео код директора царскога кабинета, који му је израдио те је примљен у тајној аудијенцији код цара. Цар Франц не само да је врло милостиво иримио понуду Срба, да му се потчпне , него је уверавао да ће наредити све што треба за поседање Београда и заузимања Србије. За тим је народио да га одведу кнезу Ђорђу Метерниху и дворском саветнику Худелисту. Последњи је врло лепо примио пзасланика Србије, и казао му је , да се деФинитивно решелне мора причекати док дође курир из Париза. Дотле нека се Савић претрпи, и нека се прикрије у Бечу. како