Отаџбина

384

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

би на први миг могао са мајором Симбшеном отпутовати. Међу тим ће се већ наредити све иотребне војничке мере. Такав исти извештај добио је и Симбшен од свога сина из Беча. Трупе су већ назначене, о чему ће му онширније иисати Фелдмаршаллајтнант и ђенерал -квартирмајстор Радецки, који има налог да изјави и највише задовољство са Симбшеновим радом. Симбшен је, према извешћу Југовића и свога снна. као и према њиховом дугом бављењу у Бечу, очекивао важне наредбе двора за окупацију Србије , али и осем тога сматрао је за своју дужност, да према најновијим иојавама у Србији, чува интересе аустријске. Јер ево шта се међу тим догађало. Врховни вођ иосла у Варадин, под изговором преговора о међусобном издавању обостраних зликоваца, свога рођеног сина Александра Ка.рађорђевића и свога секретара и сродника Јанићија Димитријевића. Они су пред Симбшеном, Фелдмарпталлајтнантом фон Финке , и дворским секретаром Кисићем захтевали да Симбшен иоседне ц. кр. војском београдски град, који је већ и формално уступљен аустријском цару. како би српски народ, према обећањима, ко^а му се ето дају преко две године, могао у тај град склонити своју нејач и покретност. Срби се и онако, после хомогијалне исправе, која је потписана пре месец дана, сматрају као прави ц. кр. подаиици. Оба блнска сродника врховног вођа, имају заповест да остану у Варадину као таоци , док се год не врати Југовић пз Беча и док се у Варадину не изврши „НикПдип^" и општа заклетва на поданичку верност. Као неносредни узрок овога значајног корака, означише Карађорђеви посланици најновије догађаје на срнском ратишту. Војводе Милеико Стоић и Хајдук-Вељко, као и многи други вођи народа, отпали су од врховног вођа и подигли су буну АпРгићг ап^ехеМеИ;) против њега и сената, чиме су се Турци одмах користили и почели продирати, пустошећи иреко Мораве и преко Дрине. Бо-