Отаџбина

КОЈИМ ПРАВЦЕМ ИДВ БУГАР. КЊИЖЕВНОСТ 407 * У трећем одсеку ове књиге од стране 1 до 160 штампане су народне песме, а неколико и с аријама. Највише их је из Маћедоније и Шоплука. Језик је у њима проткан бугарским особинама као и у I књизи, те би у залудно трошили време наводећи примере Ко познај-е народни говор поменутих крајева и бугарски језик, лако ће уочити ФалзиФикована места. Ш КНЛ1ГА У овој књизи налази се од стране 247 до 282 недовршен чланак : и Б%лгарскитЂ мнашки идсни ". од Г. Попова. Чуда ради ириказујемо и овај чланак нашега брага Бугарина, нека чује бар још који брат Словенин, а у првом реду да чујемо ми (Србиј, јер се нас највише тиче, како Бугари муте у својој књижевности. Попов је навео у својој расправи само ове јунаке: Секулу детенце, Дете Дукађинче, Дете Голомегие, Грујицу детени^е, Дете Маџечково, Марка Краљевића. Болан Дојчина, Милоша јунака и Момчила јунака. Које ће даље ређати видећемо кад изађе IV књига. Излишно би било говорити чији су ово јунаци, кад већ и остали свет зна да су то главни јунаци српских јуначких песама. па су и оно све српске земље докле се о њима пева, и све српска племена која о њима причају. Ако хоће Бугари да покажу да су то и њихови-јунаци. треба да их нокажу из правих својих земаља, а не из крајева који су јужно и источно од садашње краљевине Србије, и који са српским племеном чине једну целину и имају једну јуначку причу. Сви национални знаци који тињају у народном сећању и осећању јако падају у очи Бугарима, те и чине све што могу, само да то народно лично осећање још више утру и окрену на своју страну. доказујући токорсе и књижевношћу, да се у њој увере и утврде. прво бар