Отаџбина

ГОРЊН ДОМ СРБИЈЕ

421

И из њених груди извије се ти'о, Девојаиа дивна, заносна и мила. :На лицу јој лебди сетни осмех мио, А дуга јој коса рамена је свила. Њезин сетни поглед у даљину блуди ; А на тамном оку чиста суза сија : И из њепих болом потресених груди Призивна се песма заносно извија, И ори се несма пуна силне наде, Пуна слатке чежње и љубави свете, Те драгану милом, ког јој срце знаде, Заносно се стреме, хитају и лете. И њена се песма дуго кроз ноћ вије, Очекујућ жељно да јој драган дође... Ал мир пусги влада, а драгана није, Да с драганом својом њеном крају иође. Већ се и ноћ губи испред сјајне зоре ; Трну звезде ситне, већ их нигде није; А последњи звуци жељкања се оре, Што их мила чежња за драганом вије, Ал залуд је жеља њане душе младе! Јецање је гуши н сузе се роне... Па и овог пута; не дочекав наде. У дубоку реку она с тугом тоне ј 3 . ЈЈ. рДАВИ-Б. ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЖ ВЈЗЛНСКОГ -УОТ-А-ВНОГ О Д В О 1? А.) (НАСТАВАК) 29-ог Новембра 1888. Данас у дееет часова пре подне отвори Њ. В. Краљ седмн састанак великог уставотворног одбора напоменом: да чланови 89—94 пројекта, који су на реду, стоје међу собом у тако тесној вези, да се о њима као о једној целини мора дебатовати, те за то их све уједно износи на дискусију.