Отаџбина

горњи дом србије 425 буде у скупштини заступљена. Нисам против саме идеје, јер је то начело одиста напредно. Проучавајући шта бива у свету нашао сам да те настао велики покрет у корпст ове идеје, и она је потпуно добра, Но ваља, разликовати нринцип од извршењ а, треба се чувати да рђаво извођење не оштети једно добро начело. У покрету за ову идеју, који сам поменуо, јавља се много разних начина за извршење овога принципа. Најглавнији су облици обележени са Уо1;е сити1аШ, Уо1е Ит^е Овај последњи, ограничено право бирања, био је примењен у Данској, Иортугалокој и Бразилији, па је нануштен. У Данској и у Инглеској измислише два човека, Лндре и Хер, у исто време, и независно један од другога, систем тако званог кодичника. По Херовом систему цела је држава једно нзборно тело — ши1;е <1и со11е§е е1ес1;ога1. — Број свију гласача подели се са бројем свију посланика и цифра, која се тим дељењем добије, саставља количник. То би био систем најбоље проиорционалности. Таким начином могу да уђу у скупштнну и поједини славни научници, који на локалним изборима не би никада били изабрани. Али тај систем има и својих тешкоћа. Кад се почео примењивати, видело се да ваља почети са мањим изборним окрузима. Цело се питање налази још у стадији контроверзе. Овде се за нас нредлаже да се бира по жупанијама. У жупанији да се одреди количник. То значи да ће у разним жупанијама бити разни количници. И онда се можедесити да мањина у једиој жупанији стече право на је.дног посланика а толико иста. мањина у другој жупанији остане без свогапредставникау скупштини. Осем тога може се десити да жупанија која има право на 10 посланика избере само 8 а два не може да избере. (Настаје жагор у целом збору. Чују се гласови «Није г гако м . ({ То је ствар рачуна"). Молим, ја на овоме не ензистирам, Али се може и ово десити да се гласови сувише растуре, јер може бити сувише много листа. Не заборављајте на наш шартикуларизам, о коме је Њ. В. Краљ говорио. Немојте