Отаџбина

426

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

да, од силне бриге за осигуровање мањини права. да и она буде праведно заступљена у скупштини, заборавимо на главни услов за правилну уставност, а то јс сЦ лидна већина. у скупштини, без које ће се владе сваки час мењати. У осталом мени је главно било да се покрене дискусија, да се што боље објаснимо те да сачувамо наш Устав од погретпака и непотпуности. Противан сам да се толики детаљи уносе у Устав. Довољно је да се унесе само начело. Подиредседник г. Јов. Ристић. Ја сам већ имао прилике да молим овај поштовани одбор, да у оцени појединости овога предлога за Устав, има на уму целину његову, и да појединости доводи у везу са целином. Ову молбу и сад понављам. Све су ове појединости у вези са склопом законодавног тела. Ми смо скинули са дневног реда питање о дводомној системи, и стали смо на земљиште једнога дома. То смо чинили и у ужем одбору. Кад је овде била дебата о једном или о два дома, ја нисам узимао реч. Али сад, у вези са овим питањем, морам да додирнем у неколико и питање : за што је за наше прилике бољи један дом него два дома. Два дома препоручује наука; већина се писаца изразила за дводомну систему. А и у практици се зна, да од целокуггаог броја људи, у разним државама, које имају парламентарну владавину, 173 милиона стоје под владавином два дома, а само 9 милиона под владавином једнога дома. Ови други припадају већином нашем крају света. поглавито Валканском полуострву. Ту смо ми Срби. Грци и Бугари. Румунија, истина, није, али из других узрока: владавина туђа није јој уништила услове, који дају основу за дводомну систему. Што се у другим балканфш државама није могла да одомаћи дводомиа система, било је пз познатих историјских узрока, што је конац сваког културног развића био у овим земљама пресечен кроз читавих пет векова. Са ускрснућем ових младих држава почела је и свака политичка радња испочетка. Ну, ако