Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ 431 | ста са 2000 гласова добија 2 посланика. По томе ве[ ћина остаје већина али и мањина, по сразмери гласова који су на њу пали, добија свој део. Ја сам узео ове округле бројеве ради лакшег примера и разумевања. Нек [ сваки упореди ову правичну систему са досадашњом, по којој, као нгго сам рекао, 5001 глас односе цео број посланика, остављајући без икаквог заступника 4999 гла| сача. Казао сам да је на западу јак нокрет у корист ове системе. Може ми когод с правом иоложити питање: па лепо, кад је та система тако добра. за што је тамо и не уведу? Узрок је прост и то овај: партије су ухва! тиде јаке позиције једна на спрам друге. па бране своје ; већине као иза бедема, а на штету евентуалних мањина. Партија клерикална, монархијска, републнканска, радиI кална и каквих већ има у разним државама, свака тежи да има апсолутне користи за себе, и с тога неће ову !' систему. Она би и могла бити опасна у држави, у којој има разних народности. Али у земљи једне народности, где нема засебних интереса ни црквених, ни народносних, ни других којих, она није и не може бити опасна. I — Па како је она уведена у Данској ? Ево како : Године 1855 буде Краљ овлашћен да сам даде земљи устав. ' Краљ је имао у своме министарству једног вештог ма^ тематичара, и овај изради ту изборну систему, која, по свој праведној основи задобије за се све чиниоце и [ Краља, и тако та система буде усвојена. У Данској су [ од онда мењали устав 2—3 нута, због губитка извесних I провинција и због других узрока, али је ова система г остала и показала се практична. И немамо узрока да мислимо да она неће са временом завладати и у осталим | државама у Европи. Сваки пут. сваком приликом, сваке г године то хвата све више корена на пољу науке, на пољу ирактичне политике. — Ја сам морао мало дуже да се I задржим на овој земљи —- Данској — која је мирна, ' срећна, без бурних сцена у свом парламентарном жи[ воту. И ако смо о каквим слушали, оне нису долазиле