Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

433

странка сада предомислила, да одустане од усвојене нзборне системе, она би нанустила компромис и одрешила би руке и другим странкама, да и оне са своје стране одустану од уступака, које су принеле на олтар споразума у великом делу уставне ревизије којом се бавимо. Г. Косг а Ллковић: Закоподавно тело треба да садржи у себи елементе из свију партија, те да би сви «редови грађанства" били у њему заступ-љени. Налазим да је то довољно ујемчено овим члановима шго су прочитани. Народно представништво је Форум, пред који се износе све жеље и потребе народне. Једна партија, ма како моћна била, не може сама радити државие послове. па да буду најбоље урађени. Систем досадашњи нити је био здрав ни правичан. Овим се системом потиуно гарантује да свака странка сразмерно буде засгупљена, а на надмоћност ни једна не губи право и могућност. Када се опозицији не допушта да она у народном представништву каже своје мисли, она онда тражи друге путеве п начине да их искаже. А много је корисније да их каже ■у народном представништву. И опозиција треба да је у скупштини, како би вазда могла, према потреби, примити уираву земље у своје руке. (При свем том што налази да је предлог тако добар, подноси некакав' предлог за исправку редакције). Г. Алимаије Васиљевић: Да сам знао да ће г. Ристић говорити, не бих се јављао за реч. Сматрам да је после г. Ристићевог говора свака даља дискусија излишна. И ја сам за то да се у устав не уносе детаљи, него само начело, које мора ући у устав. Народ свакад најјаче осећа неправду. И у интересу правде, целисходности и политике, треба да се усвоје ове уставне одредбе односно изборнога начина, јер се нЛша ујемчава да и мањине имају своје представнике, сразмерно њиховој бројној снази. А њима се ујемчава и већина. Како би изгледала скупштина у којој не би било опозиције? Ја никад не бих желео, кад бих био министар, да ми ОТАЏВИНА, КН>. XXVIII ов. 111 28