Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

437

Г. Димитрије Стојановић побија то његовим рачунским примерима, доказује да би избори по срезовима а по овоме сиотему били неправедии, по жупанијама били би правични. а у целој земљи била би потпуна правда. Ко је имао прилике да овај нацрт устава упореди с уставима осталих држава, могао је одмах опазити да је овај нацрт у свему опширнији. Па кад је већ тако да су мноте одредбе овог устава излагане опширније, и то баш по захтеву оне странке, која је сада противу детаља, онда нема разлога да одредбе о изборном систему сужавамо; њих баш треба што потпуније изложити. Г. Тодор Туцаковић: Бивао сам и у већини и у мањини екупштинској. Знам како већина мањину из свега искључује. И мањина је народ, и она има права да буде заступљена онде где се решава о срећи и судбини целога народа, а не само већина његова, за коју се често не зна, да ли ј-е баш истинска већина. Ако би се доцније показало штогод непрактично у овом изборном систему, ја волим да се народ претрпи до Велике нар. скупштине која ће то поправити, него да се по Досадашњем остави да једни имају све. а други ништа, и да има изгледа као да иису у својој отаџбини, него као да су у некаквој туђинској земљи. Г. Стојан Рибарац: г. Таушановић изјасиио се против овог изборног система наводећи као разлог то, што ће то бити врло велики простор када се два округа споје у једну жупу , те да ће физички немогућно бити извршити изборе. Када ми остали, који то слушамо, не би живели у народу, и не би познавали прилике у којима се народ налази, могли би и поверовати г. Таушановићу. Али баш за то што и ми живимо и радимо у сред народа, тврдимо, да то не стоји како је он представио. Да цела једна жупанија неће познавати десет својих одличних људи за које може гласати, то не само да не стоји, него би то била жалосна сведоџба о свести и бисгрини нашега народа, које ми иначе сваком ириликом