Отаџбина

436

ГОРЉИ ДОМ СРБИЈЕ

рају плсланика. Не стоји ни то да токорсе цела жуианија не може познавати оних десет људи који се кандидују Сетите се како је до сад Пчиња бирала Карапешића, и ако он није из тога краја. И зар кандидацију неће вршити саме политичке странке којима се иовим уставом гарантује онаква слобода зборова? А народ ће за цело више веровати својим политичким вођима него појединим именима на кандидатским дистама. И поред свију осталих добрих страна овога система, понајвише ми се допада што ће по овоме систему бити заступљене и свагдаипве ма^Бине и то својим најбољим снагама. Г. ђенерал Бели-Марковић: Оној господи, која су говорила за овај изборни систем, немам шта да кажем, јер сам и сам за њ. Ну они што су говорили противу њега, нека кажу отворено, јесу ли они за то да народно представништво буде израз правих жеља, идеја, тежња, мишљења и осећања народних? (Сви ћуге). Ја понављам питање, нека одговоре господа, јер треба да смо у томе на чисто. (Неко рече: јесмо). Е, кад јесте, онда нека народ пошље у скупштину представнике свију праваца, којих има у народу. Нека и мањина буде заступљена сразмерно својој бројној снази. У иротивном случају жеље, тежње и осећаји једног знатног дела народа, не би се у скупштини никада чуле. И ја хоћу да већина влада, али нрава а не измајсторисана већина. За мој рачун од 10.000 већина је 6000, без питања да ли је та већина из једне партије или из више партија које су ое могле сложити. По досадашњем систему оних 4000 били су већина, а то је неправда. Ја смело тврдим да радпкали нису у већини докле год има тако много људи који не мисле као они. Нека они стеку ираву већину ва.ва ношћу својих идеја и дела, па ћемо им се поклонити. Г. д-р Михаило В. Вујић брани своје гледиште рачунским примерима из којих излази, да две иартије са свим неједнаке ио својој јачини, могу по овоме систему добити једнаки број посланика.