Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБПЈЕ

443:

нашао да треба да те одредбе уђу у сам устав. Г. Ристић је поставио питање на његово ираво земљиште, казавши да је то дело компромиса. Г. Данило Анђелковић узео је на се неблагодарну улогу да побија г. Ристића изјављујући сам, да му оскудева знање државних теорија, па је уиитао вођа либералне странке од куда је то ои оаде за два дома, кад у ирограму либералне странке стоји један дом? Одиста од куда је то да г. Алимпије Васиљевић овде, а г. Стојан Бошковић у ужем одбору говоре за два дома? Ја мислим да је то отуда што се политички •.фограми морају да мењају према приликама у земљи, и Ја мислим да је година 1887 узрок што су данас либерали за два дома. Г. Анђелковић рече да му изгледа као да је нека гхартија изгубила своје бедеме, па хоће, осигуравањем представништва мањине, да задржи бар једну бусију и да би странка која је у већини, изгубилаод своје важности, ако пристане на преставништво мањине. То не стоји. Напротив она тиме добија у моралном погледу, у свом родољубљу, ако пристаје на дело нравде, да и друге странке буду заступљене. Г. Анђелковић сигурно мисли да оне политичке странке, која један пут нзгуби већину, треба са свим да нестаие с лица земље. Он не увиђа да би то било врло опасно за земљу, у којој би се то могло догодити. Од тога морала па до линчовања — врло је близу. Позната је ствар да је главна махна парламентарнога система у Европи у опште у томе, што већине свуда тероришу мањину, и што прикунљаЈу у себе медиокритете а одбијају најодличније и највиђеније људе. Има врло даровитих и врло учених људи који баш. за то не могу никада продрети у скунштине. А дешава се и то да је оно што је већина у скупштини — мањина у народу. За доказ нећу се послужити иримером г. Белимарковића, нећу да вређам ни једну странку, него ћу се послужити једним примером из Француске. Године 1873—7 4. под Маршалом Мак-Махоном, иоред свега тога. што је републиканска странка била у народу у већини,.