Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРВИЈЕ

445

ски, него сазивам све политичке партије да се сложе на томе послу и да усвоје устав на који могу сви пристати. Па зар ће капацитети свију политичких странака у Србији дати доказа да се нису могли сложити ни на таквоме послу? Није овде место да политичке партије остварују свака свој програм, свака свој политички идеал. Да је се то хтело, Краљ би ггозвао једну партију и причио би њен устав. Али Ја то нисам хтео. Десет година се виче да Крал> неће устав. Јест, Ја га нисам хтео, јер нисам хтео да наметнем Србији устав једне партије јер сам био уверен да би то било злочинство наспрам земље и народа. Г. Велимарковић причао нам је неки дан из свога политичког живота, како се брзо изгуби и највећа популарност у овој земљи. Факт је да се сваки, који је на управи земаљској мора трошити, а камо ли у Србији где,државна мисао још није могла уватити дубокога корена. Ја сам у такој земљи морао да чекам време када могу да дадем земљи устав, на који ће све политичке партије пристати и на који и Ја могу пристати. Не треба се варати. Што је данас већина, то може сутра бити мањина. Што је данас популарно не може до века остати популарно, по самим законима трошења. За то сам сматрао да би било злочинство, целој земљи наметнути усгав једне партије. Хоћете ли и после овога упитати: ама за што Краљ наваљује да и мањина буде заступљена у закоиодавном телу? Чули сте за што, хоћу да један пут престане закулисна, а да настане отворена и поштена политичка борба. Круна је до сад имала посла са скупштинама састављеним од све самих среских величина, од све самих среских политичара. Капацитети и први људи у овој земљи нису могли ни ући у скупштину. Хоћете ди да Краљ у овој земљи до века води рачуна само о мишљењу попа Данила, Љубе Молеровића и Аксенгија Ковачевића, и ако они, кад њихово мишљење у скупштини победи, нису у стању примити управу државну у своје руке ? Ја налазим да је боље осигурати да у скуи-