Отаџбина

446

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

штину уђу људи као што су Ристић, Гарашанин и Сава Грујић, јер ће сваки од њих, кад иобеди у скупштини, бити одмах у стању да као министар остварује оно, што је као посланик у скупштини тражио. — Г. ЈЗујић је рекао да предложени изборни систем не ваља за то, што наш народ нема још довољио развијене свести да цо њему бира. Ако је тако, ако народ одиста нема толико политичке свести, онда за што тражите да он буде законодавац? Подајте му нека решава о својим мостовима, друмовима итд, а у законодавно тело пошљите људе који су за тај посао. Од 1869 године пратим Ја рад наших скупштина и уверио сам се, као што се сваки може и сад уверити, ако само проучи све скунштинске протоколе, да изузимајући чисто политичка питања 99 °/ 0 свега што су скупштине радиле, не тиче се државних, иего среских и општинских послова. Таква скупштина не може да врши законодавну улогу онако као што треба да је врши. И то су Мени признала два радикална министра, речима к да се с оваквом скушнтивом не може радити; )} у опште, има ли игде земље у којој једна странка, која је годинама владала, кад сиђе с владе не може да пошље ни 3—4 своја човека у скупштииу" А то се у Србији до сада иепрестано понављало. За што? За то што не ваља изборна система, што ни десети посланик нема правилан избор. Да би колико толико избегао изборне мариФетлуке и каишарлуке , који су по досадашњем изборном закону могућни, послали смо. као што знате, комесаре у сва изборна места, и то комесаре из све три партије, само да велика скушнтина буде прави израз воље народне. У место да руководе изборе непартајично, већина комесара агитује за своје партије. Може им се, таква је досадашња изборна система. Мислим да није потребно о томе даље говорити да је предложени систем далеко бољи. Остаје још прнмедба г. Гершића да би ваљало само начело узети у устав а .детаље оставити за изборни закон, јер вели да и у тем