Отаџбина

ПРОТо.Е КАО САН ?0МДН ЈКОРЖД ДИ?ИЈА

(НАОГАВАК) IV. Мати и Сжн. На углу булевара Менилмонтанског и улице, поред зида гробљанског (Реге-Еасћајве) која носи жалосно име улице Мира, уздиже се кућа, у којој се пре неколико година беше настанио један механџија. Окречена црвено. ова крчма не би привлачила већу пажњу него остале овакве зараде, исте боје, којих је било на сваком кораку дуж тога ружног булевара и јадних улица које се гранаху десно и лево од њега —- да није носила чудно име : „Код великог дана". Намештај се састојао из простих столица и неколико мраморних столова, умашћених и умрљаних вином. У дну се налазио контоар са плеханим полићима, литрама и чашама; изнад њега, на стубу покривеном црвеном чохом. стајаше гипсана биста Републике са Фригијском капицом на глави. Више бисте стајаше обешен велики венац од смиља, обавијен крепом; на празном простору, у средини венца падао је у очи црним словима на белој хартији, датум: 22—-29 Мај 1871. Мало ниже пружала се слика, у бојама, пожар у Паризу: Контрола, Министарство Финансије, Тилерије, Општинска кућа у пламену; мале црвене тачке обележаваху омање пожаре ; батерије Версаљске и савезне батерије ВиИе-Ссћаитоп!; и Реге ВасћаЈзе бомбардују бесно једни друге и проламају ваздух ђулетима, која се укрштају изнад вароши у пламену, као ракетле . . . Овде онде, прикуцане на зид слике извађене из илустрованих новина: ТеоФил Фере, Росел, Делклиз, ОТАЏБИВА КЊ. XXVIII СВ. 111. 29