Отаџбина

450

ПРОЂЕ КАО ОАН

Раул Ригод, Мплијер и т. д. Испод сваке ФОтограФије беше прикачен струк црвенога смп.ва. Кад пођу јутром на рад, са алатом на рамену и лулом у зубима, радници застану код врата ове крчме, и ако није отворена, лупају у прозоре вичући: „Еј. крчмарице, зар данас не мислиш устајати ?" На то би се чуло, како под тешким корацима шкрипе басамаци који везују доњу собу са малим станом изнад ње у првом спрату, гас би био упаљен у соби пуној разноврсних мијазама — смрада од уквареног пића и синоћњег дима дуванског, врата би се отворила и крупан би глас одговорио : Ево, децо одмах! Ушав, и сгојећи пред келнерајем као животиње на појишту, они пружају своје чаше да их напуни до врха она, коју су назвали крчмарицОм. То је била жена велика и крупна, којој Форме имађаху онај масивни облик који вајари дају статуама што представљају вароши и каријатиде. Њено лице, покривено жућкастом дебљином, на којој се видела дуга бразда једног ожиљка, сачувало је трагове правилне и строге лепоте. Чело је красна облика; над њим густа проседа коса оштра као чекиње, зачешљана натраг без раздељка, као у човека. Нос имађаше лепу праву линију, уста, оа дебелим црвеним уснама. изгледају начињена да певају ратне песме. Широка брада, глас промукао и дубок, допуњиваху мушкобањски карактер ове главе. Двадесет и пет година раније, Аурелија Видал, вре.дила је као најлепша девојка у СЈиаг1дег ЕаИп. Сликари, вајари — од којих беше читава колонија настањена у тим крајевима — узимаху је за „модел" у њиховим радионицама. Она је тако учествовала у великом броју слика и статуа које представљаху Клитемнестру, Јокасту, СаФО, Фредегонду и Лукрецију Борџију, јер нешто силно и трагично, што се опажало у њеној лепоти, досудило је овој жени да представља нарочито трагичне јунакиње. За то време, Аурелија имађаше више љубавних веза, међу осталима и са Михаилом Косталом, тада слушаоцем