Отаџбина

ПРОТ.Е КАО С'АН

451

права. Управо у то доба роди ое дете, коме се Костала прпмио да буде. истина не отац, али бар кум. При крају царства, она беше члан трупе једног иозоришта у предграђу и играла је са извесним успехом улогу Тероањ де Мерикур, у неком историјском комаду из времена револуције. Плескање које је добијала у тој улози, а можда и сећање на декламаторске тираде које је избацивала, иије била без уплива на њен доцнији живот. Кад се прогласила иариска Комуна, она се баци у побуњенички вртлог, пола из убеђења, нола из глумачког нагона — као да је Комуна била нека врста «поновног нредстављања" комада, у коме је она нашла толико пријатног задовољења за своје частољубље, и из кога је у исто време поцрпла збуњене појмове о историји. и ситницама револуционарним, од којих је себи направила капитал уских, погрешних и за њу непобитиих идеја, природне последице Фанатизма, који се тим идејама подржава. У иочетку. она се задовољавала да у црвеној народној туници парадира на даскама каФанских позоришта невајући на сав глас, пред публиком одушевљених комунара, песму (^а 1Га и Кармањолу. Остали певаху ове дивл>ачне химне грађанског рата у кору за њом. луиајући у чаше. Шескаху јој, и ношаху је у тријумфу. и ово плескање и узвици, ово бруталио миловање гомиле, опијаше је, и удесеторостручаваше њену занесеност. На скоро јој се досади да само избацује стихове, ма како ови били зкестоки, против ((Шуана" Версаљских, и придружи се побуњеним батаљонима, у оделу маркетанке са иушком на рамену. Кад војска уђе у Париз, видели су је како 1)уца на улици као какав човек, како вуче топове и пали куће .... Да је могла, она би попалила цео Париз. Нађена као мртва код једне барикаде, са куршумом у плећима и убодом бајонета на лицу, она би скривена код евојих пријатеља докле трајаху страшни дани угушивања, који дођоше после пропасти Комуне, избеже чудом неким иротеривање и стрељање; и пошто се крила неколико 29*