Отаџбина

ВААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

577

Из овог великог дворишта, које нас дуго задржа, јер га ее немогосмо довољно нагледати, изиђосмо на западни део платФорме. Код јупитеровог храма нисмо се дуго задржавали. Избројасмо колико је стубова било. Тераса на којој је, мери 42 на 43 метра дужине и ширине. Наш дрогман рече нам, да се никакви остатци каквог другог споменика у њему нису досад открили, и по томе се вели, суди, да храм јупитеров није никад довршен био. Ја би пре рекао, да су одатле развучени и употребљени за грађевине, које на платФорми доцније поникоше. На једноме брежуљку од рушевина, који је скоро до половине затриан, улазак је у храм сунца. Попесмо се нрво на гхропилеум храма, чију леву страну састављају два реда лепих коринтских стубова, над чијом се круном уздижу сада арапски зидови са нушкарницама (мазгалама). Таква је иста била и друга страна проиилеума, а иод данашњим рушевинама нред уласком извесно има ред дугачких степена, који су на мало одмориште иред улазак храма доводили. На спољној ивици одморишта такође је била колонада од каналисаних стубова, као птто су ова два, који до данас истрајаше. Оквир уласка је врло раскошно извајан. Широке страие великих камеиова вештачко длето немилостиво је испарало. Могло би се рећи, да су украси претрпани. Четвртаст улазак на Форму сводова, има свој клинасти камен. који му одржава горњу страну што у ваздуху виси. Овај камен отказао је већ своју услугу, и до половине своје висине склизнуо. Један прост, модеран зид, који сада улазак на двоје дели, подржава га у том положају. У унутрашњост храма опет се силази по рампи од рушевина. Зидине високе око 20 метара, са многим пиластрима и нишама, у два етажа поређаних, и сасвим налик на оне у великом дворишту или храму свију богова, окружавали су темпло сунца. Две трећине овог простора, на источној страни, намењено је било побожном