Отаџбина

578

БАЛЛБЕК—ЦЕДРОВИ

свету и свештенству, а западна трећина, коју је ред стубова са аркадама нредвајао, служила је као најсветије место, место самог божанства. На средини тога простора. на високом пиједесталу од иорфира, посађена је била златна статуа бога сунца. На том простору откривени су уласцп у подземне ходнике, кроз које су лукави калуђери до у унутрашњост штатуе доспевали и из ње магловита прорицања чинили. Овај храм морао је у Сирији бити оно што је делФијски оракул за Грчку био. Само се по себи разуме, да од штатуе ни трага ни номена нема. Злато је сувише „трошан" материјал, да тако дуго истраје. Храм је сасвим откривен, али по комађу сегмената и јако испалом фризу, који је као подупирач своду служио, морао је бити сводом нокривен, а кроз повећи отвор у средини свода, допирала је у храм и дневна светлост. На зиду у страни уласка, поодпадало камење зида, открива спиралне уске степенице, које су морале на кров водити. Но свакојако спољашност храма млого је лепша од унутрашњости. Ми још једном разгледасмо ону дивну колонаду, што стоји око храма, ограђујући његов перистил. Стубова ових било је некада 46, а сад се држи још половина на његовој северној и западној страни. Стубови су сасвим налик на оне јупитерове, само као да су за 1 или 2 м. нижи. Они су поређани са интервалима од 3 м., а толика иста мера раздваја их од зида храмовог. Тек кад човек стоји на неристилу, види поражавајућу величину ових камених колоса. Сва су стабла стубова из три комада састављена, само онај један. на југо-западном углу, од 2 комада. Неимар је с њим извесно хтео да покаже, да је располагао много већом снагом од оне којом је своју грађевину стварао.