Отаџбина

584

БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

Због тога је Баалбек, цил, цута сваког образованог нутника, који се до Сирије накани, Краља такође нотпунце задовољио. После доручка у рујинама, вратисмо се у хотел, да се мало од дневне жеге заклонимо, а и да нобележимо оно што смо видели и осећали, онолико колико смо запамтили. Пред вече изиђосмо до нашег логора, ког беше Хајлперт ностројио на једној живописној ливадици поред извора Оронте. Извор је читаво језерце, у ком јаки кључеви воде из ситног иеска избијају. Близу нашег логора свирала је мала арапска музичка дружина, а свет баалбешки обојег пола, беше се искуггао око извора, где седећи на крупном камењу његовог басена, посматраше л^убопитно наш логор и нас у њему. Краља посетише овде кајмакам баалбешки п неколико нотабла арапских, а пашу беше заузео некакав телеграФиста, који га је извесно за какву препоруку или протекциЈу молио У Баалбеку смо нашли и нагаег старог познаника, нотабла лиманског, Селим еФеидију Табета. Он је дошао да Краља види и да му се нонуди, да га на путу по Либану ирати. Поиуду је краљ радо примио, и она му је била од користи. Селим-еФендија је Маронит, млад човек, песник и добар говорник. Овим својствима могу да додам и духовитост и добро познавање нацијопалних и политичких прилика Сирије, чим је краљу, на нашем даљем путу, од велике користи био. У вече се вратисмо натраг у хотел, праћени гомилом света, који је краља љубопитно посматрао. Њих десетак са упаљеним Фењерима осветљавали су нам пут, а остали се гураху око нас да смо једва корачали. Паша и Селим-еФендија наговарагае краља, да сутра одавде сиђемо низ Литанију и преко Штора да се у Бејрут вратимо. Пагаа се ужасавао дугачког маргаа на коњу, кроз кргани Либан, где, по његовом мигаљењу,