Отаџбина

БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

585

немајући ничега интересантног да видимо, само би се бадава крхали и мучили. Селим еФендија пак, имао је свој лукави план да нас проведе поред његовог летњиковца, близу Шгоре, па да краља сврати и у њему угости. Нас двојица волели смо дужи пут, кавалкаду и авантуре. Та за име бога, ово нам је већ крај нашег првог, а вероватно и последњег пута по Азији, па бар да што више видимо и чујемо. Да баш на илапираном путу иреко Дедрова и не видимо иичега интересангног. и то нам је добит. Нећемо себи после пребацивати што и то не видесмо и нећемо много уображавати. На онда и сам умор, штрапац и лишавање свакодневних намирница, оставиће нам лепих успомена из овог арапског краја. Најзад, на на нашу радост, краљ изјави паши, доста категорички, да више поговора није могло бити, да ћемо сутра у правцу Цедрова. — „Пеки ефендим", (( и ја мислим да ће то најбоље бити", заврши паша, да би поправио све, што би се, из ранијег његовог говора, рђаво по њега закључити могло. Ајната 6. Маја. Остависмо Баалбек, али од њега понесмо најбоље успомене. Оно неколико часова, што на његовим вечитшу споменицима проведосмо у посматрању и дивљењу, урезало је у наш ум и душу силан утисак, ког време неће тако лако изгладити. Остављајући га, често смо к њему погледали, и кад смо већ били на иодножју Либана, кад нам сива магла Балбек сасвим сакри, још се високо извириваху над њом лепи стубови јупитеровог храма, који као кула светлиља кроз толики низ векова мамише путнике из великих даљина, овоме некада врло живом трговинском месту, а сада месту најлепишх и најинтересантнијих споменика занадне Азије. Наш пут водио је напречац к иодножју Либана. У касу и галону прејурисмо за непуних два сата дренажом наводњену равиицу на делници Литаније и Оронте. Наши