Отаџбина

1}ААЛБЕК-ЦЕД1>0ВИ

589

их с' муком одржавали на вратоломној стази, која нас је у село Ајнату водила. Ове лепе опомене нису нам ништа помогле. Једна баба прилепила се беше уз нас, да нас својом заиевком и планинским трилерима и даље заглушава. Краљ беше већ набрао чело, очевидно да му је већ цео урнебес досадио био. Хајлперт силом одјури бабу. а тај иример као да је и осталима дао опомену, да се мало даље од нас држе. Логор за одмор у подне, беше постројен на једномвису на другој странн иотока Ајнате, испод једног врло хладовитог ораха. Од села донде, нут је врло тежак и стрм да би уштедили и овај умор на данаптњем доста гешком дану за наш караван, Краљ нареди, да се логор за преноћиште построји на источној страни јаруге, на једном платоу близу самог села. Село Ајната сасвим је налик на села, која смо у Палестини виђали, само што кућице нису блатом олепљене. Кућице су мале, зидови нагомилано камење, у ком везу одржава мало посног шљунковитог блата, а кров од прућа или сламе Село у каменитом брежуљку примети се тек кад му се човек сасвим ириближи. Из даљине то пзгледају гомилице камења, разбацане по суром каменом брежуљку. Село припада провинцији Либану, чије границе с' ове стране почињу од подножја Либана. Судећи по њему, добио би човек рђав иојам о утицају автономне либанске управе на благостање народа. Но овај крај није с^ могао боље ни подићи. У иустом стеновитом земл.ишту, нити се могло сточарство ни земљорадња подићи. Најзад и сама пустош и ненасељеност иредела довољно говори о оној страховитој борби, коју људи овде са природом воде, те да од ње очупају бар оно мало мизерних средстава, што им је за њивов јадан живот нужно. После доручка појахасмо коње, Да мало низ долину Ајнатине речице прођемо. ОТЛЏЕИНЛ, КЊ. XXVIII ов. 112. 38