Отаџбина

588

БААЛБРК-ЦЕДРОВИ

миле и почеше караколирати. Ватрени њихови коњи, јурише низ стрмени нагиб стеновитог брељужка са таквом брзином и слободом, да се нама кожа од страха јежила. Ми пажљиво ирагисмо поглсдом смеле јахаче, очекивајући да ће онако заошијани најзад стрмоглавце слетити у дубоку јаругу према њима. Но срећом они су боље нознавали чврстину и лаку савитљивост својих коња. Над опасним иагибима или ировалама. коњ се лако као ласта окрене у сграну и продужи трк, онамо куда га моментана воља и сигурна рука јахачева управи. Неколико младих Либанаца свирало је у неку врсту фруле од трске, налик на алпијски рог, са једном а и са две цеви. Остали свет, и жене и .људи, пева.ш су уз то своје сантименталне арапске песме, којима су своју радост високом посетиоцу изражавали. Неколико баба промукло већ од дерњаве, узвикивало је својим подераним гласовима неку врсту иланинских узвика, који много подсећају на тиролско јодловање у Европи. Кад смо се гомили приближили на стотину корака, излете из ње један млад арапин на лепој бедевији и праћен од неколико угледнијих јахача, упути се Краљу у сусрет. Кратком речи , изговореном патетички , поздрави Краља добродошлицом. Овај одлични араиин је Мелхем-беј, нотабл Либански. Његови стари били су шејици у овом пределу. иа за то он и сада ужива велики углед међ својим земљацима. Селим беј био је преводилац. Њега у овом крају врло добро познају и јако уважавају. Док је искупљени свег окружио Краља и пратио га иесмом и небо проламајућим усклицима, дотле су се миоги Селим ефендији нридружили, иоздрављајући га весело и како смо дознали, благодарећи му. што им је довео Малек-Мплана. Од силне вике, свирке, праске пушака и планинских запевања и усклика, наши коњи се узнемирише, те смо