Отаџбина

БААЛБЕК-ЦКДРОВИ

595

Цедрови 7. маја. Продужи смо пењање уз Либан. Стрма серпентина водила нас је право ?веговом гребену. до ког се попесмо прелазећи многе снегове и сметове, које нролећње сунце још није усиело да отопи. Наилазили смо често на читаве јаруге снегом испуњене, које тегако да ће се икад отопити, јер их покривају слојеви снега преко 30 метара дубокик Нреко ових будућих глечера. прелазили смо са свим безопасно ; јер снажна површина често топљена и смржњавана, образовала је већ доста тврду ледену кору. Источна страна овог високог регијона либанског, ишарана је разноврсним алпи|ским цвећем, у ком преовлађује љубичаста боја. Чигаве страие брежуљака покривене су трњевитим жбуњем алпијске руже. као да их је ту човечија рука намештала и гајила. Наше кесе препуиунили смо љубичицом, дивљим зумбулом и перуником, незаборавком и млогим другим цвећем, да их бајаги пресујемо и за спомен сачувамо. Моје цвеће извесно ће се осушити неиресовано; знам из досадашњег искусгва. Стаза, којом смо ишли избија на гребен Либана, на седло вискне 2286 м., јужно испод Дахр-ел-кодиба највише тачке Либана (3063). Са ове висине, веће од нашег Копаоника, могли смо при чистој атмосФери прегледати целу Сирију. Поглед и к' Анти Либану и к' мору доиста је величанствен. Цео Анти Либан са својим гредама. паралелном, што одваја Дамаск од Беке, и оном што се управо на исток пружа, те предваја предео Хомеа од Шам - пустиње био је иред нашим очима и нод нашим ногама. Његове долинице и јаруге пресгављаху нам се као Флеке, а његови високи иовијарци, стапаху се са долинама. Стојећи на Либану, посматрачу изгледа, да сем њега нема висине. У једном погледу, ми смо још једном прегледали ону иросторију, што смо је по источној страни Сирије прошли. Видесмо место где лежи Дамаск и оно место где је Баал-